Amerika priznala „sistemski rasizam” u svojoj zemlji

U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu Kina je prozvana zbog ugnjetavanja Ujugura, a Rusija zbog odnosa prema opozicionaru Alekseju Navaljnom

Entoni Blinken: podvučene razlike u odnosu na Trampovu administraciju (Foto EPA-EFE/Graeme Jennings)

U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, prvom pod novom administracijom, Stejt department je izneo oštre kritike na račun geopolitičkih protivnika, ali i nekih saveznika. Kina je prozvana zbog ugnjetavanja Ujugura, a Rusija zbog odnosa prema opozicionaru Alekseju Navaljnom.

Predstavljajući izveštaj o gotovo 200 zemalja, koji se svake godine priprema na zahtev Kongresa, američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da ljudska prava nazaduju svuda u svetu i da su neke vlade iskoristile pandemiju da ih još više ograniče i da konsoliduju autoritarnu vladavinu.

Prvi američki diplomata ponovo je ocenio kao genocid kinesku politiku prema Ujgurima. U izveštaju se procenjuje da je više od milion pripadnika te muslimanske manjine i drugih, takođe muslimanskih naroda zatočeno u kampovima u toj provinciji, a još dva miliona svakodnevno ide na prisilno prevaspitavanje. Navodi se i da su nestali građani koji su prvi javno govorili o novom virusu u Vuhanu, dok su naučnici koji odstupaju od zvanične verzije o pandemiji podvrgnuti cenzuri i policijskim proverama.

U odeljku o Rusiji govori se o Navaljnom i „pouzdanim izveštajima” da su ga otrovali pripadnici Federalne službe bezbednosti. Navodi se da je ruska vlada gonila disidente i mirne demonstrante, dok korupcija u državi cveta. Pominju se još Krim i ljudska prava u Čečeniji, kao i da glasanje o ustavnim amandmanima prošle godine nije bilo u skladu sa standardima.

Kremlj je odmah odgovorio da se ne slaže s ocenama i da takve kritike stalno slušaju, preneo je Tas.

Blinken je rekao da će administracija Bajden-Haris insistirati na saradnji sa saveznicima, kao što su nedavno usaglasili mere u vezi sa Sinđangom, kineskim potezima prema Hongkongu i navodnim trovanjem Navaljnog. Izrazio je zabrinutost zbog brutalnog obračuna mjanmarske hunte s prodemokratskim demonstrantima, zbog napada na civile u Siriji i kampanje u regiji Tigraj u Etiopiji, koju je ranije opisao kao etničko čišćenje. U izveštaju se navodi da je vlada Etiopije povremeno dozvoljavala da kršioci ljudskih prava prođu nekažnjeno.

Izveštaj nije poštedeo ni stare američke saveznike. Ukazuje na tvrdnje o nezakonitim ubistvima i torturi u Saudijskoj Arabiji i Egiptu. Navodi ocene grupa za ljudska prava da Egipat drži u zatvoru između 20.000 i 60.000 ljudi samo zbog njihovog političkog opredeljenja.

Blinken je obećao da će SAD odsad glasno govoriti o ljudskim pravima, a ne selektivno prema američkim interesima, što predstavlja uvijenu kritiku na račun bivše administracije.

„Neki su govorili da treba da ukažemo na kršenja u odabranim zemljama, onako kako direktno odgovara našim nacionalnim interesima, ali tu se maši suština. U interesu Amerike je da ustane za ljudska prava svuda u svetu”, rekao je šef Stejt departmenta.

Bajden je ranije skinuo oznaku poverljivosti s obaveštajnih dokumenata u kojima stoji da je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman naredio gnusno ubistvo novinara i disidenta Džamala Hašogija. Za prethodnu administraciju ljudska prava su bila manje važna u ukupnim odnosima sa Saudijcima, velikim proizvođačima nafte i kupcima američkog oružja, koji su, osim toga, podržali Trampov ratoboran stav prema Iranu, podseća „Gardijan”.

Od američkih saveznika prekorena je i Indija, gde pod vlašću premijera Narendre Modija aktivisti prijavljuju torturu i nasumični pritvor radi iznude priznanja. Indijski novinari žale se na pad slobode medija i fizičke napade, pritisak na vlasnike medija i besmislene tužbe.

Zanimljivo je da se u delu izveštaja o Izraelu ponovo koristi pojam „okupirane” teritorije za Zapadnu obalu, Gazu, Golan i Istočni Jerusalim, mada ne u samom naslovu odeljka. Trampova administracija je izbacila tu reč iz izveštaja za 2018. i 2019, a Golansku visoravan je priznala kao izraelsku teritoriju.

Blinken je naredio da se u godišnji izveštaj ponovo uvede ocena pristupa zaštiti reproduktivnog zdravlja za svaku zemlju. Taj pojam se u suštini odnosi na pravo na abortus i Trampova administracija je kao izričiti protivnik prekida trudnoće uklonila iz izveštaja godišnju ocenu o tome. Za vreme Blinkenovog prethodnika Majka Pompea, Stejt department se agresivno protivio da se u izveštajima UN i drugim multilateralnim dokumentima pominju reproduktivna i rodna prava. Konzervativna administracija insistirala je na redefiniciji američkog pristupa ljudskim pravima i da se akcenat stavi na privatnu svojinu i verske slobode, a da se u drugi plan gurnu ona koja se tiču abortusa i LGBT zajednice.

Blinken je istakao da ne postoji hijerarhija u kojoj su neka prava važnija od drugih. Takođe je rekao da SAD priznaju sopstvene probleme, uključujući „sistemski rasizam”, što je još jedna velika promena tona u odnosu na Trampa. Naglasio je da se SAD od autokratija razlikuju upravo po sposobnosti da se otvoreno suoče sa sopstvenim nedostacima i da teže da ih otklone.

Bajdenova administracija je već preinačila nekoliko odluka u domenu ljudskih prava iz Trampove ere. SAD će se vratiti u Savet UN za ljudska prava, a povlači se iz Ženevskog konsenzusa, deklaracije protiv abortusa koju je prošle godine potpisalo više od 30 zemalja, dok zaštita LGBT prava postaje deo zvanične politike.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*