Banke uzele nezakonite provizije, advokati obećavaju da će vratiti

U poštanskim sandučićima stanari najčešće dobijaju flajere većih hipermarketa, reklame lokalnih majstora, pekara i slično.

                                   Foto: Tanjug

Sadržaj je već neko vreme obogaćen pozivima svima koji su bilo kada i kod bilo koje banke podigli kredite na koje im je nezakonito naplaćena provizija da se jave na naznačeni telefon i krenu u njeno vraćanje, i to sa zateznom kamatom, a besplatno, bez dodatnih troškova. Pozvali smo jedan od tih brojeva i javio se ljubazan ženski glas. Ona nam je objasnila da skuplja klijente za advokate. Taj posao nije nelegalan, ali klijenti treba da budu obazrivi jer se ne mogu sve provizije vratiti ni preko suda. Pre nego što odluči da tuži, klijent bi trebalo da pogleda da li za to ima osnova. Zatim bi trebalo da pokuša da se dogovori s bankom kod koje je podigao kredit.

50 dinara za troškove tonera moralo bi biti u ugovoru

Posla za advokate i te kako ima. Provizije za obradu kredita, koje su banke poduže naplaćivale klijentima, pale su na Vrhovnom kasacionom sudu. Tačnije, VKS je zauzeo stav da je provizija nezakonita ako je banka klijentu po ugovoru naplatila procentualno sumu od odobrenog kredita. Međutim, ukoliko su taksativno nabrojani troškovi koje je banka imala, onda provizija nije nezakonita. Tačnije, ako je nabrojano da su troškovi štampanja ugovora bili 200 dinara, utrošak struje 100, a toner 50 dinara, nema ni razloga za tužbu. Stav VKS-a je obavezujući za niže sudove.

7.000 tužbi bilo lane zbog provizija za obradu kredita

Banke baš i nisu bile precizne kod obrazlaganja troškova. Zato je lane pred sudovima bilo 7.000 tužbi na tu temu.

O tome kako sve to ide i šta se događa u praksi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača i bankarskih klijenata „Efektiva” kaže:


Ne treba žuriti

Klijenti koji žele da pravdu potraže na sudu nemaju razloga da žure. Iz „Efektive” objašnjavaju da je po stavu Vrhovnog kasacionog suda odredba o proviziji ništava. Treba napomenuti da ništave ugovorne odredbe ne zastarevaju. Suma koju bi po tom osnovu banke mogle platiti je prilična: procentualne provizije su obračunavane u prethodnih petnaestak godina. Pretpostavlja se da su banke po tom osnovu zaradile više desetina miliona evra.


– Mi takođe pomažemo klijentima da utuže banke i dobiju spor i novac – navodi Gavrilović. – Presude koje smo dobili objavljujemo na sajtu. Baš advokatske kancelarije ih skidaju s našeg sajta i koriste za svoju reklamu. Što se tiče konkretno klijenata, oni kada dobiju spor nemaju baš nikakve troškove. Dobijaju po presudi nezakonito obračunatu proviziju, plus zakonsku zateznu kamatu. Troškovi advokata i sudski troškovi padaju na teret banke koja je izgubila spor. Zato klijenti koji iz ugovora vide da im je provizija nezakonito naplaćena nemaju razloga da oklevaju pre nego što podnesu tužbu. Klijentima banaka bih savetovao da vode računa o tome kome se obraćaju i prezentuju ugovor jer su tu skoro svi podaci o njima pa treba povesti računa o mogućnostima zloupotreba. Klijenti banka koji smatraju da imaju sve šanse da na sudu dobiju banku mogli bi i ubrzati put do novca. Potrebno je da prvo odu u banku kod koje su imali kredit ili ga još uvek otplaćuju. Moguće je da banka pokaže spremnost da novac vrati odmah, sve sa zateznom kamatom. Tako bankari mogu uštedeti bar sudske troškove i one za advokata. Na to će posebno biti spremne banke koje su pojedini klijenti već „dobili” na sudu. Zato nije loše prvo razgovarati sa svojim bankarom.

IZVOR:DNEVNIK

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*