Predlog budžeta za 2022. godinu ima dva osnovna cilja, prvi je da podigne životni standard građana, a drugi da dalje jača našu ekonomiju, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Govoreći na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je istakao je da su ta dva cilja i osnovni ciljevi naše ekonomske politike, zato se, dodaje, sa tom politkom nastavlja i u 2022. godini.
Kada je reč o prvom cilju, podizanju životnog standarda građana, Mali je ukazao da je Predlogom budžeta za 2022. godinu predviđeno da već od 1. janura penzije budu uvećane za 5,5 odsto, shodno švajcarskoj forumuli.
Podsetio je i da će penzioneri u februaru iduće godine dobiti jednokratnu pomoć od po 20.000 dinara.
Od 1. janura, ističe, biće povećane i plate u javnom sektoru, dodajući da će zdravstvo i vojska imati povećanje od osam odsto, a ostali u javnom sektoru od sedam odsto.
Takođe, naveo je i da će od 1. januara biti uvećana minimalna zarada i da će od sledeće godine ona iznositi više od 35.000 dinara.
Mali je kazao da je pre desetak godina minimalna zarada iznosila 15.700 dinara, dodajući da je u poslednjih deset godina više nego duplo uvećana.
„Minimalna zarada nam je važna, jer je ona pokretač prosečne zarade“, rekao je Mali i podsetio da je cilj države u okviru Programa „Srbija 2025“ da prosečna plata do kraja 2025. godine bude 900 evra.
Govoreći o drugom cilju budžeta za 2022. godinu, jačanje privrede i velika izdvajanja za kapitalne investicije, Mali je istakao da se ni od te politike ne odustaje uprkos pandemiji.
Ukazao je da je sledeće godine planirano da se iz budžeta izdvoji 486 milijardi dinara za kapitalne investicije, dodajući da je to novac za autoputeve, brze saobraćajnice, Nacionalni stadion, fabriku za proizvodnju vakcina, završetak Kliničkog centra Srbije, izgradnju i rekonstrukciju velikog broja škola, vrtića…
„Srbija će i naredne godine biti ogromno gradilište, a to znači siguran hleb i posao za veliki broj radnika“, rekao je Mali.
Govoreći o rastu za narednu godinu, Mali je naveo da se Predlogom budzeta za 2022. godinu procenjuje da će biti 4,5 odsto.
Ističe da je reč o konzervativnoj proceni i da ukoliko se sve investicije budu ostvarile na vreme da je mogući i veći rast iduće godine.
Planirani deficit za iduću godinu je, dodaje Mali, tri odsto, dodajući da će taj nivo deficita omogućiti da se smanji udeo javnog duga u BDP-u sa trenutnih 58,2 odsto na 55, 5 odsto na nivou centralne države do kraja sledeće godine.
Mali je ukazao i na rizike po našu ekonomiju, navodeći da su to energetska kriza i inflacija.
„Pratimo šta se dešava, i kao što smo se uspešno izborili sa pandemijom, uveren sam da ćemo naći rešenja i za ove izazove“, zaključio je Mali.
Za ekologiju sledeće godine 27,4 milijarde dinara
Za projekte u oblasti ekologije Predlogom budžeta za 2022. godinu izdvojeno je 27,4 milijardi dinara, izjavio je ministar finansija.
Na odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je rekao da se 12 milijardi dinara nalazi u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a preostali iznos u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
Mali je istakao da je iznos sredstava za ekološke projekte sledeće godine za 3,3 puta veći u odnosu na inicijalni budžet za ekologiju za 2021. godinu.
Podsetio je da je Srbija prva zemlja u regionu koja je izdala zelene obveznice za ekološke projekte.
„Posvećeni smo ekologiji, rešavanju tih problema i zelenoj agendi“, rekao je Mali.
NBS: Budžet za 2022. doprinosi privrednom rastu, investicijama
Predlog budžeta za 2022. godinu zasnovan je na realističnim makroekonomskim pretpostavkama i projekcijama, a sa opreznim pristupom i fiskalnim planom čuva se dobra fiskalna pozicija zemlje, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Govoreći na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Tabaković je istakla da ovaj budžet ostavlja dovoljno prostora za svođenje na najmanju moguću meru efekata koji mogu da proisteknu iz nepovoljnijeg toka pandemije od očekivanog.
„Istovremeno, smatramo da fiskalni plan za narednu godinu doprinosi ubrzanju privrednog rasta, povećanju investicija i konkurentnosti, kao i rastu zaposlenosti i standarda stanovništva“, rekla je Tabaković.
Istakla je da makroekonomski okvir na osnovu kojeg je urađen fiskalni plan za narednu godinu NBS smatra realnim, u meri u kojoj je to, navodi, moguće, a imajući u vidu rizike koji već duže vreme dolaze iz međunarodnog okruženja.
Tabaković je dodala da su projekcije i korišćene pretpostavke iste ili vrlo bliske projekcijama i pretpostavkama Narodne banke Srbije.
Petrović: Oprezno planiran budžet za 2022. godinu
Predlog budžeta za 2022. godinu je oprezno planiran, ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i naveo da je procena Fiskalnog saveta da će se lako ostvariti projekcija deficita od tri odsto BDP, kao i da će verovatno deficit biti i manji od dva odsto.
„Budžet je oprezno planiran i smatramo da će se deficit od tri odsto odnosno 1,7 milijardi evra lako ostvariti. I naše projekcije govore da je vrlo verovatno da će biti oko jedne milijarde evra uštede i da bi stvarni deficit mogao da bude negde oko dva odsto BDP“, kazao je Petrović na skupštinskom Odboru za finansije.
Dodao je da bi deficit mogao čak da bude i ispod dva odsto BDP-a u 2022. godini.
Kako je rekao, ta ocena Fiskalnog saveta bazirana je na planiranim prihodima i rashodima.
„Prihodi su konzervativni i to podržavamo i očekujemo da će biti veći. Takođe, stavke rashoda su široko planirane i tu očekujemo dosta značajne uštede. Tako da pozdravljamo opreznost na strani prihoda i rashoda, jer je u uslovima pandemije dobro imati rezerve“, naveo je Petrović.
Be the first to comment