CNN: Talibani sede na 1.000 milijardi dolara vrednom rudnom bogatstvu

LONDON –

Munjevito talibansko zauzimanje Avganistana dve decenije nakon američke invazije na tu zemlju, pokrenulo je političku i humanitarnu krizu, a bezbednosni stručnjaci se pitaju šta će se dogoditi sa ogromnim neiskorišćenim rudnim bogatstvom te zemlje.

Avganistan je jedna od najsiromašnijih nacija na svetu. Međutim, američki vojni zvaničnici i geolozi su 2010. godine otkrili da zemlja, koja se nalazi na raskrsnici centralne i južne Azije, „sedi“ na nalazištima minerala vrednim skoro 1.000 milijardi dolara, što bi moglo dramatično promeniti njene ekonomske izglede, prenosi CNN.

avganistan

Izvor: EPA-EFE/AKHTER GULFAM

Zalihe minerala poput gvožđa, bakra i zlata raštrkane su po provincijama. Tu su i minerali retke zemlje i, možda najvažnije, ono što bi moglo biti jedno od najvećih svetskih nalazišta litijuma – bitne komponente za punjive baterije i druge tehnologije od vitalnog značaja za rešavanje klimatske krize.

„Avganistan je svakako jedan od regiona najbogatijih tradicionalnim plemenitim metalima, ali i metalima potrebnim za ekonomiju u razvoju 21. veka“, rekao je Rod Šonover, naučnik i stručnjak za bezbednost koji je osnovao grupu „Ekolodžikal fjučers grup“.

Bezbednosni izazovi, nedostatak infrastrukture i ozbiljne suše sprečili su eksploataciju najvrednijih minerala u prošlosti, što se, kako ocenjuje CNN, verovatno neće uskoro promeniti ni pod kontrolom talibana.

Ipak, postoji interesovanje zemalja, uključujući Kinu, Pakistan i Indiju, koje bi mogle pokušati da se angažuju uprkos haosu.

„To je međutim veliki znak pitanja“, rekao je Šonover.

Čak i pre nego što je američki predsednik Džo Bajden najavio da će povući američke trupe iz Avganistana, postavljajući tako preduslove za povratak talibanske kontrole, ekonomski izgledi te zemlje bili su slabi.

Procenjuje se da je do 2020. godine, oko 90 odsto Avganistanaca živelo ispod nivoa siromaštva, dok je Svetska banka, u svom poslednjem izveštaju o toj zemlji, objavila da je ta ekonomija i dalje krhka i zavisna od pomoći.

„Razvoj i diverzifikacija privatnog sektora ograničeni su nesigurnošću, političkom nestabilnošću, slabim institucijama, neadekvatnom infrastrukturom, široko rasprostranjenom korupcijom i teškim poslovnim okruženjem“, navodi se u izveštaju Svetske banke iz marta.

Mnoge zemlje sa slabim vladama pate od takozvanog „prokletstva resursa“, u kojem napori za iskorišćavanje prirodnih resursa ne donose koristi lokalnom stanovništvu i domaćoj ekonomiji.

Uprkos tome, otkrića o rudnom bogatstvu Avganistana, koja su zasnovana na ranijim istraživanjima koje je sproveo Sovjetski Savez, ponudila su velika obećanja.

Potražnja za metalima kao što su litijum i kobalt, kao i elementima retke zemlje, poput neodima, sve je veća jer mnoge zemlje nastoje da pređu na električne automobile i druge čiste tehnologije kako bi smanjile emisiju ugljenika.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je u maju da se globalne zalihe litijuma, bakra, nikla, kobalta i elemenata retke zemlje moraju drastično povećati ili svet neće uspeti u svom pokušaju da se izbori sa klimatskom krizom.

Tri zemlje – Kina, Demokratska Republika Kongo i Australija – trenutno čine 75 odsto globalne proizvodnje litijuma, kobalta i metala retke zemlje.

Prosečan električni automobil zahteva šest puta više minerala od konvencionalnog automobila, prema IEA.

Litijum, nikl i kobalt su ključni za baterije. Elektroenergetske mreže takođe zahtevaju ogromne količine bakra i aluminijuma, dok se elementi retke zemlje koriste u magnetima potrebnim za rad vetroturbina.

Američka vlada je navodno procenila da bi se nalazišta litijuma u Avganistanu mogla meriti sa onima u Boliviji, gde se nalaze najveće svetske poznate rezerve.

„Da je Avganistan imao nekoliko godina mira, što bi dozvolilo razvoj njegovih mineralnih resursa, u roku od jedne decenije je mogao postati jedna od najbogatijih zemalja na tom području“, rekao je Mirzad iz američkog Geološkog zavoda za magazin „Science“ 2010. godine.

Međutim, taj mir nikada nije stigao, a većina rudnog bogatstva Avganistana ostala je u zemlji, rekao je Mosin Kan, viši saradnik u Atlantskom savetu i bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda za Bliski istok i centralnu Aziju.

Iako je bilo eksploatacije zlata, bakra i gvožđa, eksploatacija litijuma i minerala retkih zemalja zahteva mnogo veća ulaganja i tehničko znanje, kao i vreme.

IEA procenjuje da je u proseku potrebno 16 godina od otkrića nalažišta da bi rudnik započeo proizvodnju.

Trenutno, minerali u Avganistanu generišu samo milijardu dolara prihoda, rekao je Kan, procenjujući da se 30-40 odsto gubi zbog korupcije.

 

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*