„Dan Velikog prela“

Jedan od četiri nacionalna praznika bunjevačke zajednice – „Dan Velikog prela“, obeležen je, kako je to i običaj, na Marin, 2. februara, u subotičkom restoranu „Spartak“. U okviru svečanosti, po tradiciji, izabrana je najlepša preljska pesma, kao i najlepša prelja. Organizator manifestacije bio je Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine (NSBNM).

Predsednica NSBNM, dr Suzana Kujundžić Ostojić, izjavila je, tim povodom, da „Dan Velikog prela“ Bunjevci obeležavaju u znak sećanja na 2. februar 1879. godine, kada su obučeni u svečanu bunjevačku nošnju izašli u javnost sa željom da pokažu svoje postojanje i ponos na svoje poreklo, navode na zvaničnoj internet stranici „Subotica“.

„Značaj je, između ostalog, i istorijski, jer su se na ovaj dan Bunjevci prvi put okupili na Velikom prelu, da se predstave i svojoj zajednici, ali i varoši u kojoj i danas žive u najvećem broju. Bila je to prilika da se pokažemo kao zajednica koja organizovano postoji. Zato smo i u Nacionalnom savetu bunjevačke nacionalne manjine ovo proglasili ko naš nacionalni praznik, spojili smo istoriju i tradiciju u savremenom dobu. Slavimo Prelo slično ko i naši preci, ali se i borimo kao što su i oni radili, za očuvanje naše tradicije. Dok god nas ima i dok se držimo svog identiteta i onog što jesmo, ima nade i budućnosti za nas“ – istakla je Suzana Kujundžić Ostojić.

Prisutne je pozdravio i Bunjevcima čestitao nacionalni praznik gradonačelnik Subotice, Bogdan Laban.

„Dragi Bunjevci, svi smo mi ovde povezani na jedan ili drugi način, zato i jesmo prijatelji, braća, komšije, kumovi… Delimo ovaj prostor unazad stolećima, zajedno tu živimo, zato su nam i nošnje i igre slične, zato se i veselimo na iste pesme i ista kola. Ove godine obeležavamo 100 godina od stvaranja Kraljevine SHS koju smo stvarali zajedno, i Srbi i Bunjevci, i svi drugi narodi zajedno sa nama. Ponosni smo na ono što su nam preci ostavili, a na nama je da čuvamo tradiciju, da nastavimo njihovim putem, pa da nove generacije budu ponosne i na nas“ – naglasio je gradonačelnik Laban.

Da je Veliko prelo značajno za bunjevačku zajednicu, ali i za Srbiju, potvrdio je i Vlado Radulović iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

„Poruka ovakvog okupljanja je svakako u očuvanju posebnosti bunjevačke nacionalne manjine. Razgovarali smo sa predstavnicima Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine i ukazali na značaj ove krovne institucije, kako kod Bunjevaca, tako i kod drugih nacionalnih manjina. Što se bunjevačke zajednice tiče, ostvaren je veliki napredak. Ističe se, pre svega, oblast obrazovanja u kojoj iz godine u godinu ima sve više dece koja slušaju nastavu na bunjevačkom govoru. Nadamo se da će je uskoro slušati i na bunjevačkom jeziku, jer svi želimo da ovo bude završna godina u standardizaciji bunjevačkog jezika“ – rekao je Radulović.

Kulturno-umitnički deo programa počo je skečom „Imaćemo bunjevačko prelo“, u izvođenju Stele Bukvić i Dušana Ivića, članova Dramske sekcije KUD „Bunjevka“, po tekstu Kate Kuntić. Potom je usledila prva preljska pesma „Kolo igra, tamburica svira“ u izvođenju Tamare Babić i TO „Tajna“, a gosti su s nestrpljenjom čekali promenadu najlepših prelja, kao i proglašenje najlepše preljske pisme.
Žiri za izbor najlepše prelje činili su Kata Kuntić, Mirko Babičković i Mijo Mandić, uz sve goste na Prelu koji su i sami glasali. Za najlepšu je ove godine izabrana Ivana Dulić, Jovana Vidaković je bila prva pratilja, a Maja Antunović druga.

Najlepšu preljsku pismu, po ocini žirija u kojem su bili Suzana Kujundžić Ostojić, Tamara Babić i Mirjana Savanov, napisala je Gabrijela Diklić, a nosila je naziv „Noć marinska“.

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*