Dualno obrazovanje od školske 2019/2020.

Skupština Srbije dana je usvojila četiri zakona iz oblasti obrazovanja, među kojima je i Zakon o dualnom obrazovanju koje će se realizovati se u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja, kroz teorijsku nastavu i kroz rad kod poslodavca.

Primena tog zakona, za koji je glasalo 135 poslanika, dok je protiv bilo petoro poslanika, počeće da se primenjuje počev od školske 2019/2020.

Skupština je potvrdila Sporazuma o zajmu (Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja) između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Konvenciju o nuklearnoj sigurnosti, kao i Zajedničku konvenciju o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom.

Novi članovi Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje biće, pored Vesne Marković iz SNS koja je ponovo izabrana za člana tog tela, i njene stranačke kolege Žarko Mićin i Vesna Rakonjac.

Novi članovi tog odbora su izabrani umesto Aleksandre Đurović i Branislava Blažića iz SNS, koji su razrešeni članstva.

Članstva u tom odboru razrešen je Branko Ružić iz SPS koji je ranije podneo ostavku na mesto poslanika zbog izbora za ministra državne uprave i lokalne samouprave, a za novog člana izabrana je njegova stranačka koleginica, poslanica Ivana Dinić.

Usvojeno je i nekoliko izmena odluka o izboru članova i zamenika članova skupštinskih odbora koje su podnele poslaničke grupe SNS, SPS i DJB.

Sednicu sa 12 tačaka dnevnog reda, koja je počela je 24. oktobra, obeležile su replike, kratke pauze i česta javljanja poslanika po povredama Poslovnika.

Tokom višednevne rasprave, bilo je i čitanja ocena iz fotokopije indeksa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, udaljenja sa sednice šefa poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića, ali i pokazivanja masnice koju je Maja Gojković zadobila u incidentu 31. oktobra kada je u njen kabinet upalo troje poslanika Dveri.

Skupština će rad nastaviti u utorak, 14. novembra kada će početi nova sednica sa tri tačke dnevnog reda.

Poslanici će na novoj sednici razmatrati  Predlog zakona o medicinskim sredstvima, dopune Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i potvrđivanje Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada Srbije.

Šta podrazumeva dualno obrazovanje?

Model dualnog obrazovanja, koji podrazumeva učenje kroz rad, primenjivaće se za obrazovne profile u trajanju od tri, odnosno četiri godine, kao deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

Šarčević je rekao da je 200 kompanija ispunilo uslove i kriterijume za uključivanje u dualno obrazovanje koje za sada ima 19 profila.

Zakonom je propisano da učenik ima pravo na mesečnu naknadu za učenje kroz rad u neto iznosu od najmanje 70 odsto minimalne cene rada, koju isplaćuje poslodavac.

Tokom učenja kroz rad kod poslodavca zabranjeni su diskriminacija učenika, fizičko, psihičko, socijalno, seksualno, digitalno i svako rugo nasilje, a zabranjeno je obavljanje opasnog rada za decu.

Privredna komora Srbije će proveravati ispunjenost uslova za izvođenje dualnog obrazovanja kod poslodavca.

Međusobni odnos škole i poslodavca uređuje se ugovorom o dualnom obrazovanju, u pismenoj formi, najmanje na period od tri, odnosno četiri godine, a ugovor o učenju kroz rad zaključuju poslodavac i učenik, odnosno roditelj.

Zakon predviđa i uslove za slučaj raskida ugovora. Registar ugovora o dualnom obrazovanju vodiće PKS.

Instruktor, zaposleni kod poslodavca, u saradnji sa koordinatorom učenja kroz rad, realizuje, vodi i nadzire učenje kroz rad kod poslodavca, a završnim, odnosnom maturskim ispitom proveravaju se i stečene kompetencije.

Ciljevi dualnog obrazovanja su obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencija u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinos jačanju konkurentnosti privrede Srbije, kao i omogućavanje zapošljavanja po završenom obrazovanju.

Plan i program nastave i učenja, koji će donositi resorni ministar uz prethodno mišljenje Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanja i obrazovanje odraslih, inoviraće se svakih pet godina, ili u kraćem roku ako to zahtevaju potrebe privrede i tehnološkog razvoja.

Obim učenja kroz rad iznosi najmanje 20 odsto, a najviše 80 odsto od ukupnog broja časova stručnih predmeta.

Učenje kroz rad se realizuje tokom školske godine u period od 8 do 20 časova, najduže šest sati dnevno, odnosno 30 sati nedeljno, i to kod jednog ili više poslodavaca.

Struktura upisa učenika za obrazovne profile dualnog obrazovanja biće utvrđena u skladu sa potrebama privrede i mogućnostima daljeg školovanja, a u pripremi plana upisa učestvovaće i poslodavci.

Za kršenje zakona predviđene su novčane kazne od 5.000 do 100.000 dinara.

U zakonu nova matura, zaštita od nasilja, nastava na daljinu

U srednjim školama u Srbiji biće uveden novi koncept državne mature koji treba da unapredi kvalitet srednjeg obrazovanja i omogući prohodnost učenicima na sledeće nivoe obrazovanja, utvrđeno je izmenama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Precizirano je da se srednje obrazovanje završava polaganjem ispita na državnom nivou, a vrste tih ispita su opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja, specijalistički i majstorski ispit.

Učenik koji završi trogodišnje srednje stručno obrazovanje po modelu dualnog obrazovanja ima pravo na polaganje stručne ili opšte mature ukoliko je savladao program za sticanje kompetencija potrebnih prema programu mature i to posle najmanje dve godine po završetku srednjeg obrazovanja.

Predviđeno je da učenik koji je završio četvrti razred srednje škole po internacionalnom program može da polaže internacionalnu mature, a definisana je i nastava na daljinu.

Propisana je obaveza škole da učestvuje u nacionalnim i međunarodnim testiranjima (nacionalna testiranja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, PISA i TIMS).

Izmenama zakona se redefiniše vreme koje je predviđeno da učenici provode u školi, a škola je dužna da realizuje slobodne aktivnosti kroz rad u sekcijama i vannastavnim aktivnostima.

Školski programi uključiće i programe zaštite od nasilja i programe prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja i program zaštite od diskriminacije.

Izmenama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju utvrđeno je da će lokalne samouprave će ubuduće utvrđivati ekonomsku cenu predškolskog programa i visinu svog učešća u troškovima, i to u rasponu do 80 odsto od ekonomske cene po detetu.

 

Izvor: rtv.rs

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*