Fiskalni računi u Srbiji sadrže štetne hemikalije

Fiskalni računi i potvrde koje se štampaju na takozvanim termalnim papirima u Srbiji sadrže štetnu hemikaliju bisfenol A, pokazalo je najnovije istraživanje organizacije Alternativa za bezbednije hemikalije – „Alhem“.

Kako piše „Politika“, ova organizacija je, naime, od jula do septembra kontrolisala 33 uzorka na tržištu Srbije. Pre svega fiskalne račune dobijene pri kupovini određenih proizvoda, fiskalne rolne kupljene od dobavljača, termalni papir sakupljen iz javnih ustanova i privatnog sektora, ali i kartonsku i papirnu ambalažu za prehrambene proizvode i plastične kutije za pakovanje gotove hrane u supermarketima.
Svi uzorci uvezenih fiskalnih rolni sadrže ovu hemikaliju. Testirana je i ambalaža za hranu, prvenstveno ona u koju se pakuje masna hrana, jer je ova hemikalija rastvorljiva u mastima i lako može da pređe u hranu.
Naši rezultati su pokazali da plastične kutije u kojima se hrana pakuje u supermarketima ne sadrže ovu hemikaliju, kao ni papirna ambalaža i kesice za pomfrit. Međutim, u kartonskim kutijama koje smo uzorkovali pronađen je bisfenol A u tragovima. Kako pretpostavljamo, one su proizvedene od recikliranog papira, što znači da u reciklažu ulazi i termalni papir, zbog čega je verovatno došlo do kontaminacije„, kaže za „Politiku“ dr Jelena Milić iz „Alhema“.
Bisfenol A trenutno je jedna od globalno najkomercijalnijih hemikalija koja se koristi u proizvodnji termalnih papira kao razvijač boje. Ona nije hemijski vezana za papir, tako da pri kontaktu može da se apsorbuje u kožu i izazove različite komplikacije. Prema rečima stručnjaka, dokazano je da može štetno da utiče na plodnost, rad endokrinog sistema, ali i da izaziva alergijske reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa.
Od januara ove godine BPA je u Evropskoj uniji na „Listi kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost“, dok je u decembru prošle godine Evropska komisija donela odluku o zabrani, odnosno ograničenju njegove upotrebe u termalnom papiru. Ova odluka počinje da se primenjuje od 2. januara 2020. godine i, iako Srbija do sada nije preuzela ovu odredbu u domaće zakonodavstvo, očekuje se da i naša zemlja uskoro ažurira ove podatke.
Prema rečima Jelene Milić, ova organizacija tek završenom kampanjom apeluje na institucije u javnom i državnom sektoru, naročito na trgovinske lance, da zamene ove proizvode bezbednijom alternativom bez BPA, kako bi doprineli očuvanju zdravlja svojih zaposlenih, pre svega radnika na kasi, ali i svih građana Srbije.
Izvor: 021.rs

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*