Gnjatović: Ne treba žuriti sa vakcinama za malu decu

Gnjatović je za RTS rekla da je praćena infekcija korona virusom kod dece do 10 godina u porodicama gde je bilo više inficiranih.

„Čak i kad su nalazi bili negativni, ispostavilo se da je na 70 porodica, 80 odsto dece imalo antitela. Za taj mlađi uzrast treba dobro razmisliti koliko je neophodna vakcinacija“, izjavila je Gnjatovićeva, dodajući da doze neće biti pripremljene i ispitane pre 2022. godine.

Napominje da na vakcinama za malu decu treba raditi ako se pojavi neki soj posebno opasan za decu, a posebno je važno da se pruže informacije mlađoj populaciji, od 16 do 25 godina, u kojoj je malo vakcinisanih.

Treća doza vakcine će, kako dodaje, verovatno biti potrebna kod određenog broja ljudi koji ne razvijaju adekvatan odgovor u proizvodnji antitela.

„Postoji jedan blaži problem kod humoralnog odgovora vakcinisanih ‘Sinofarmovom’ vakcinom i oni će biti kandidati za treću dozu. UAE su prve uvele treću dozu, a na snazi je preporuka da je prime oni koji uopšte nemaju antitela ili ih nisu razvili posle šest meseci od primanja druge doze“, navodi Gnjatovićeva.

Prema istraživanjima INEP-a, vakcine novije generacije – „Fajzer“, „AstraZeneka“ i „Sputnjik“ – razvijaju imunološki odgovor nešto ranije nego kod klasične vakcine „Sinofarm“, i pružaju zaštitu od minimum godinu dana.

„Antitela kod novih vakcina se javljaju kod većine već nakon nekoliko nedelja od prve doze, a druga doza produžava zaštitu“, izjavila je Gnjatovićeva, dodajući da je kineska vakcina blaga i bezbedna i da se ljudi brinu jer se zaštita dešava kasnije.

Sve vakcine će, prema njenim rečima, pružati neku zaštitu i protiv novih varijanti virusa.

Napominje da je epidemiološka situacija dosta dobra i da je najmanji broj novozaraženih u poslednjih sedam meseci, a sve je to, kako kaže, zahvaljujući vakcinaciji i dostupnosti vakcina.