U Sredozemnom moru uskoro jednak odnos ribe i plastičnog otpada?

Sredozemlje je već dugo jedno od najzagađenijih mora na svetu, problem bi mogao postati još veći jer bi se odnos ribe i plastike u njemu mogao izjednačiti, upozorili su evropski stručnjaci.

“U ovom trenutku na svaka tri kilograma ulovljene ribe, dolazi kilogram plastičnog otpada”, rekao je za dpa španjolski diplomat Miguel Garcia-Herraiz.

“Procenjuje se da bi do 2030. odnos mogao biti sledeći: na kilogram ribe, kilogram plastičnog otpada.”

Garcia-Herraiz je zamenik glavnoga sekretara Udruge za zaštitu Sredozemlja, regionalnog foruma koji podupire EU, a čiji su se članovi sastali prošle nedelje u Napulju. Garcia-Herraiz zadužen je za odeljenje vode i vodnih resursa i za okolinu.

I dok u svetu raste zabrinutost zbog globalnog zagađenja plastičnim otpadom “još uvek imamo relativno malo podataka o zagađenosti Sredozemlja, o posledicama zagađenja po zdravlje morske flore i faune, čak i po ljude”, dodao je.

Diplomat ističe da većinu zagađenja uzrokuje “jednokratno” korištenje plastičnih predmeta, poput plastičnih vrećica i boca koje se vrlo sporo razgrađuju te se pretvaraju u mikroplastiku, sitne plastične čestice manje od pola santimetra.

Na njenoj površini se nakupljaju razne toksične materije pa je ribe često zamene za hranu, zbog čega ulazi u prehrambeni lanac koji uključuje i ljude.

Mikroplastika nastaje zbog usitnjavanja većih komada plastike u moru pod utecajem sunca, talsa i vetra.

Ona se ne razgrađuje i ne menja hemijski sastav već se pojavljuje u manjim komadima.

Garcia-Herraiz podseća da izravni izvor mikroplastike možemo naći u kozmetičkim proizvodima za “peeling” kože koji sadrže sitne polietilenske čestice. Nakon korištenja te čestice kroz kanalizaciju i ispusne vode odlaze u reke i mora.

Još jedan izvor mikroplastike u moru su plastični peleti. Plastika se proizvodi u obliku sitnih peleta koji se od proizvođača transportuju do prerađivača i onde prerađuju u gotove predmete. Često tekom transporta, peleti završe u moru i postanu smeće, a da nisu poslužili za izradu bilo čega korisnog.

Mikroplastika skriva i sasvim novi nivo problema – zagađivanje koje se nalaze na površini mikroplastike.

Organske onečišćujuće materije (eng. POPs, persistant organic pollutants) su slabo ili sporo razgradive hemikalije, poput pesticida DDT-ja.

Osim što se sporo razgrađuju slabo su topive u vodi, zbog čega se čvrsto zalepe na plastiku, poput masnoće koju je teško oprati s plastičnog posuđa.

Nakon što ribe ili druge morske životinje progutaju mikroplastiku, hemikalije ulaze u njihov organizam te u prehrambeni lanac koji uključuje i ljude.

Početkom godine Greenpeace je objavio izveštaj kojim se procenjuje da je 96 posto plutajućeg otpada u Sredozemlju plastika te da je prisutna i na dubini od 3000 metara.

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*