Južni krak Koridora 10 biće gotov u roku, istočni na proleće

Ministarka građevine Zorana Mihajlović izjavila je danas da očekuje da južni krak Koridora 10 bude gotov u roku, ali da će, s obzirom da je bezbednost najvažnija, ostaviti da o tome poslednju reč daju izvođači.

Mihajlovićeva je rekla da se očekuje da radovi na istočnom kraku budu završeni u aprilu ili maju naredne godine.

Ministarka za Tanjug, u Kržincima gde je privremeno preseljen njen kabinet, kaže da bi volela da je južni krak, na kojem bi radovi trebalo da budu gotovi do kraja godine, već sada gotov, ali da je bezbednost na prvom mestu, te da je zato zahtev Koridorima Srbije i izvođačima bio da takvi problemi ne smeju da postoje.

„Koridor 10 mora biti takav da bismo ga pustili i to ne samo zbog sadašnjeg vremena, već i zbog godina koje nam dolaze, jer jednog dana ne želim da se nešto desi. Moramo da vodimo računa o tome. Jako smo blizu, par nedelja gore ili dole, ne mislim da je problem kada se ovako radi“, kaže Mihajlović.

Navodi da se na južnom kraku do sada mnogo uradilo, da je veliki novac država uložila u izgradnju južnog kraka na kojem je od 26 kilometara, asfaltirano 24,3.

Teške su stvari na kojima se sada radi, ističe ministarka i navodi da se uverila da se na kosini 2 radi 24 sata, kao i na delu magistralnog puta, a da je rešena kosina 5, na kojoj je bio problem pre izvesnog vremena.

„Čini mi se da na Grdelicu uvek obratimo pažnju kada su problemi i mi svi znamo da su ovde bili ozbiljni problemi, ali budući da se ovaj Koridor toliko dugo gradi, na kraju se zaista vide stvari koje možda pre 10 godina nisu urađene na pravi način. Ne bi se desila kosina 5 ili 2 da su neke stvari davno završene“, navodi ministarka.

Iz tog razloga ističe da je za to da se put kvalitetno završi i očekuje da to bude u roku, ali sa druge strane pušta i Koridore i izvođače da oni kažu poslednju reč o tome.

Prema njenim rečima, Koridor 10 je od nacionalnog interesa, jer povezuje sever i jug zemlje i spaja nas sa evropskim koridorom, te nam omogućava bolje povezivanje i bolji život.

„Od nacionalnog značaja je da ga što pre završimo, u Grdelici imamo još kilometar, ali težak kilometar i to je ono što mora što pre da se završi“, kaže ministarka i dodaje da se Koridor 10 radi 30 godina, te da se o njemu više pričalo, nego što se radilo.

Kako navodi, pre četiri godine kada je Vlada Srbije pogledala šta je to što od infrastrukture treba da se radi, ustanovljeno je da je evropski koridor, koji prolazi kroz Srbiju od severa do juga, zapravo Koridor 10.

U međuvremenu mnoge zemlje su u prethodnih 20 godina ulagale u Koridor 4, preko Bugarske i Rumunije, navodi Mihajlović i ističe da je sav saobraćaj i teretni i putnički počeo da ide više tim koridorom nego našim, jer nismo imali autoput.

„Kako smo počeli da završavamo Koridor 10, tako se povećao i broj automobila koji prolazi Koridorom 10. Od 32 miliona mi smo sada na 52 miliona automobila, počeo je da se povećava broj teretnih kamiona, prevoz tereta je postao mnogo veći“, navela je ministarka.

Napominje da je istovremeno duž Koridora 10 veliki broj investitora već otvorio ili otvara neka svoja postrojenja, što znači da će zaposliti naše ljude, da će se povećati naš privredni rast.

Prema njenim rečima, od velikog državnog interesa biće i Moravski koridor koji će povezati Koridor 10 i Koridor 11, kao i rehabilitacija pruge Beograd – Budimpešta.

Govoreći o istočnom kraku Koridora 10, Mihajlović je kazala da postoji nekoliko kritičnih tačaka na kosinama na Sićevačkoj klisuri i da se očekuje da završetak tog koridora bude početak sledeće građevinske sezone, april, maj.

„Suština je da u Sićevačkoj klisuri postoje tri kosine koje su jako teške i komplikovane i u prethodnih par godina je bilo problema, ali kada znate da na Sićevačkoj klisuri postoji 27 kosina, a da je 25 rešeno i da su dve problematične, onda moramo da sačekamo i da se te dve reše. To je jedini problem koji ima na istočnom kraku, ovo ostalo ide svojom dinamikom kako je i planirano“, navela je potpredsednica Vlade.

Smatra da je dobro to što je kabinet Ministarstva izmešten na Koridor 10, na južnom kraku, jer to predstavlja i priliku da razgovara na licu mesta sa izvođačima i nadzornim organima o kritičnim stvarima, što može da da realnu sliku za koliko će kritične tačke biti prevaziđene, kao i da se sagleda kako će se dalje odvijati radovi.

„Za mene je bilo značajno da razgovaram sa izvođačima na istočnom kraku koji će se raditi duže nego južni. Sve su to teška gradilišta koja kada se budu završila i kada se pusti autoput, ona će se i narednih godina uvek pratiti“, kaže Mihajlović.

Ona je dodala da kada se počne sa radovima na deonici Koridora 11 Preljina – Požega, to će takođe biti jedna od težih deonica koja će se morati pratiti i kada bude bila završena.

Govoreći o radu privremeno izmeštenog kabineta nakon tri dana, Mihajlović kaže da su iskoristili vreme da razgovaraju sa predsednicima opština i načelnicima okruga, sa kojima inače rade i u Beogradu pred kraj svake godine, kako bi se dogovorili šta će se raditi sledeće godine.

„Sva okolna mesta dosta trpe dok se gradi Koridor 10 ili 11 i mi insistiramo da se nakon završenih radova na autoputu srede i regionalni i lokalni putevi, mostovi, jer ako oni nisu sređeni. Uradili smo mnogo, ali ne dovoljno“, kazala je Mihajlović.

Prema njenim rečima, to je jedan od razloga što se razgovaralo i sa predstavnicima lokalnih samouprava iz Pirotskog okruga, recimo iz Bele Palanke, gde je dva mosta i nekoliko puteva prilično ruinirano radom izvođača.

Navodi da je dogovoreno i sa Koridorima Srbije i sa izvođačima da će oni sve to popraviti, te da je na sastancima razgovarano i o komunalnoj infrastrukturi, graničnim prelazima.

Od predstojećih aktivnosti u Grdeličkoj klisuri, Mihajlovih je izdvojila sastanak sa direktorom Svetske banke, sa kojim će, kaže, razgovarati i o nekim novim projektima.

Podsetivši da je Srbija od Svetske banke uzela krediti za izgradnju dela Grdeličke klisure, koji je već završen i pod asfaltom, Mihajlović je rekla da je sa Svetskom bankom počelo da se radi na jako važnom projektu za Srbiju, koji će ubrzati protok saobraćaja sa susednim zemljama.

„Mi sada radimo puteve i završavamo ih i radićemo i dalje, ali ono što nam pravi veliki problem jesu nefizičke barijere. Mi imamo puteve sa svim zemljama koje nas okružuju, a onda naši automobili na graničnim prelazima stoje satima, naši teretni saobraćaj i kamioni stoje satima, kao i vozovi“, objašnjava Mihajlović.

Navodi da je Svetska banka objedinila sve zemlje u jugoistočnoj Evropi, te da se radi na projektu da se smanje čekanja tako što će svi napraviti po jedan zajednički granični prelaz.

Kaže i da Srbija to već radi sa BiH, odnosno da će most Ljubovija – Bratunac biti jedan granični prelaz, kao i sa Crnom Gorom i Makedonijom, gde će Tabanovci biti jedan granični prelaz.

Izvor: Tanjug

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*