Katanac na Dražinom domu krio tajnu „bitkoin saunu”

Sreća je da objekat nije izgoreo s obzirom na temperaturu koju su podigli ti uređaji, kaže za „Politiku” Ivan Mojsilović, pomoćnik predsednika opštine Ivanjica, koji je otkrio krađu. Istraga protiv trojice osumnjičenih, piše Politika.
Ivanjica Dražin dom kriptovaluta bitkoin

Foto: RINA

Opština Ivanjica proteklih dana našla se u žiži javnosti, ali ne zbog čuvene „Nušićijade”, već zbog krađe struje i rudarenja kriptovaluta u podrumu kuće četničkog vođe Dragoljuba Draže Mihailovića.

Zbog ove nesvakidašnje krađe struje u Dražinom domu osumnjičena su tri muškarca, nezvanično saznajemo.

Sumnja se da su oni u podrum objekta postavili vrednu opremu za rudarenje i tako potrošili oko 55.000 kilovat-sati struje. Oprema je bila stavljena na dve palete, a kontrolisana je preko daljinskog upravljača.

Iz policije nisu mogli da nam daju više detalja jer je istraga u toku. Kako saznajemo, u rešavanje ovog kompleksnog slučaja uključili su se i stručnjaci iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije.

Ivan Mojsilović, pomoćnik predsednika opštine Ivanjica i čovek koji je prvi otkrio opremu za rudarenje u Dražinom domu, kaže za „Politiku” da je sreća da objekat nije izgoreo s obzirom na temperaturu koju su u podrumu podigli ti uređaji.

U podrumu je bilo kao u sauni.

Festival „Nušićijada” je poznat po dekorativnom osvetljenju u Ivanjici, a ljudi iz opštine su već duže vreme imali problema s rasvetom u blizini Dražinog doma, to jest prostora na kojem se nalazi Spomenik Dragoljubu Draži Mihailoviću.

„Nikako nismo uspevali da dođemo do ključa od podruma objekta gde postoji instalacija preko koje upravljamo sistemom rasvete. To se danima odlagalo, meseci su prolazili, a kada se približio dan početka festivala i kada više nismo mogli da čekamo, bio sam prinuđen da izdam nalog da se obiju vrata podruma koja su bila zaključana katancem. Kada smo otvorili vrata, imali smo šta i da vidimo. U jednom delu podruma stajala je oprema za rudarenje. U podrumu je bila visoka temperatura. S obzirom na to da je reč o objektu koji je od drveta, postojala je opasnost da se kuća zapali. Kablovi su prolazili kroz drvene površine”, priča Mojsilović.

On kaže da nije imao informaciju da se takvi uređaji nalaze u prostoru koji je spomenik kulture. Dodaje da su uređaji bili povezani na električnu mrežu, to jest na brojilo koje nije bilo registrovano u sistemu EPS-a. Na koji način i kada je to postavljeno, utvrdiće istraga.

„Bio sam iznenađen kada sam sve to video, ali pošto sam ranije čuo za rudarenje kriptovaluta, prepoznao sam opremu. Ono što me je najviše zanimalo bila je potrošnja struje jer je prostorija bila veoma zagrejana, a kablovi opterećeni. Na brojilu koje je tu postojalo, a nije bilo registrovano, pisalo je da je potrošeno 55.000 kilovat-sati struje”, ističe pomoćnik predsednika opštine Ivanjica.

Kaže da je nakon ovog otkrića odmah pozvao policiju i da od tada više nije ulazio u tu prostoriju. Podrum Dražine kuće ponovo je zaključan.

„O istrazi nemam informacije, ali pretpostavljam da je oprema zaplenjena”, dodaje on.

Mojsilović ne isključuje mogućnost da je ovo rudarenje u Dražinom domu trajalo duže vreme, možda i više od dve godine.

Sa izgradnjom spomenika Draži Mihailoviću u Ivanjici ta kuća je dobila naziv Dražin dom i dodeljena je na korišćenje Ravnogorskom pokretu. Kuća pripada opštini Ivanjica i na njihovoj je katastarskoj parceli.

„Postoji osoba iz Ivanjice koja je imala ključeve od tog podruma i ranije nam je stalno davala pogrešan ključ. U više navrata pokušavali smo da uđemo, ali bezuspešno – ključ koji smo dobijali nije otključavao ta vrata. Taj prostor je zamišljen kao muzej Ravnogorskog pokreta. Međutim, i gornji i donji deo objekta bili su pod katancima”, zaključuje Ivan Mojsilović.

Poslednjih godina kriptovalute su postale popularne širom sveta, pa i u našoj zemlji. Mnogi u njima vide lak način zarade, pa se sve veći broj ljudi odlučuje na takozvano rudarenje neke od tih valuta. Rudarenje je sinonim za proces stvaranja ili prikupljanja određene kriptovalute. To je kompleksan proces na računaru i zasniva se na održavanju, validaciji i pokretanju blokčejn mreže pomoću procesora koji rešava složene kriptografske zadatke. Za doprinos čuvanja podataka „rudari” dobijaju nagrade u vidu „koina”, što je deo kriptovalute koji ima svoju vrednost.

Cena najpopularnije svetske kriptovalute, bitkoina, nastavila je juče rast, nakon što je u nedelju prekoračila nivo od 50.000 dolara.

Analitičari kažu da je do uspona iznad ključnog psihološkog praga od 50.000 dolara došlo pošto je iz insajderskih krugova industrije kriptovaluta nagovešteno da bi uskoro mogli da budu javno obelodanjeni podaci o ulaganju velikih kompanija i institucionalnih investitora u kupovine bitkoina, preneli su svetski mediji.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*