Krivokapić traži rešenje sa Hrvatskom za Prevlaku

Iz vlade je saopšteno i da se planira formiranje komisije koja će u dogovoru sa Zagrebom pokušati da reši ovo otvoreno pitanje, piše Politika.

(Privatna arhiva)

 

PODGORICA – Decenijama dežurna tema Crne Gore i njene, ne samo političke elite, je pitanje Prevlake, „crvene linije” u diplomatskim odnosima sa susednom Hrvatskom. Crna Gora i Hrvatska gotovo 20 godina ne mogu da se dogovore o razgraničenju na moru kod Prevlake. Dve zemlje su, istina, sklopile privremeni sporazum 2002. godine. Hrvatskoj je pripao kopneni deo Prevlake, odnosno rt Oštro i uzan pojas mora uz Prevlaku, a Crnoj Gori ostali deo ulaza u Bokokotorski zaliv.

Predsednik Crne Gore, a pre toga kao višedecenijski premijer, saglasio se da Prevlaka i nije neki veliki crnogorski problem. U javnosti je govorio o pomiriteljskom stavu koji je pokroviteljima nove proevropske  politike odgovarao. Novi crnogorski premijer, Zdravko Krivokapić, koji važi za čoveka evropske perspektive što je i svojeručno overio ugovorom sa Dritanom Abazovićem i Aleksom Bečićem, ali ne i sa liderima koalicije koja ga je lansirala u svet politike, obavestio je zapad da namerava da reši sporno „parče” zemlje na poluostrvu Prevlaka. Ali i morsku kapiju u ovom delu crnogorske obale.

Težeći tom cilju otvorio je pitanje razgraničenja s Hrvatskom i poručio da problem nije samo linija razgraničenja na moru, već i razgraničenje na kopnu po kojem Prevlaka, po protokolu koji su dve države potpisale 2002, pripada Hrvatskoj. Đukanović je u parlamentu pokušavao da demantuje, pre svega optužbe opozicije, da je Prevlaku dao Hrvatskoj, ali je iz Zagreba saopšteno da je „za Hrvatsku stanje na južnim granicama jasno: poluotok Prevlaka je hrvatski, a oko crte razgraničenja na moru treba se dogovoriti, i to ili bilateralno ili na Međunarodnom sudu u Hagu”. Takođe je rečeno, da bi dve države trebalo da se usmere na morsku granicu i dogovore o rešenju za granicu na moru.

Vlada Mila Đukanovića je 2002. godine, nakon odlaska snaga UNMOP-a, posmatračke misije na Prevlaci, potpisala privremeni protokol o granici koji je i danas na snazi.   Nova vlast sa premijerom Krivokapićem na čelu nije zadovoljna ovim protokolom jer u njemu piše „da je kopnena granica rešena”, dok se o morskoj treba razgovarati i definitivno je utvrditi. Nova vlast smatra da je za Crnu Goru sporna podjednako i kopnena i morska granica.

„To neslaganje (oko kopnene i vodene granice) je i glavni razlog zbog kojeg nisu uspeli dosadašnji pokušaji definitivnog razgraničenja”, objasnio je Krivokapić.

Iz vlade je saopšteno i da „planira da formira komisiju koja će, u dogovoru sa Hrvatskom, pokušati da reši pitanje Prevlake”, verujući da to „otvoreno pitanje ne može biti prepreka za napredovanje Crne Gore ka članstvu u Evropskoj uniji”.

Krajem prošlog meseca, u okviru premijerskog sata, Krivokapić je rekao da „vlada namerava da u dogovoru sa hrvatskom stranom, pokuša da reši taj vrlo složen i kompleksan problem koji nije od juče”. Govoreći o privremenom sporazumu Crne Gore o razgraničenju sa Hrvatskom iz 2002. godine, on je kazao da je potrebno precizirati tačan naziv tog sporazuma. Naime, „Protokol o privremenom režimu uz južnu granicu”, potpisala je Savezna Republika Jugoslavija, uz učešće tadašnjih predstavnika vlasti Crne Gore.

„Insistiranje na kolokvijalnom nazivu ’privremeni sporazum’ sugeriše privremenost sporazuma, iako se iz završnih odredbi protokola jasno može zaključiti da se radi o privremenosti režima uz južnu granicu, režima čije vremensko trajanje nije ograničeno rokovima u samom protokolu, već naprotiv, ima vremenski otvoreno trajanje kroz odredbu koja kaže da će taj režim važiti sve dok se strane ne dogovore drugačije”, rekao je Krivokapić.

On nije, kako je kazao, u mogućnosti da otkrije sve detalje ovog sporazuma jer je „dokumentacija koja se tiče tih pregovora označena stepenom tajnosti”.

„Ali, neću prekršiti obavezu zaštite tajnih podataka, ako vam saopštim da su dosadašnji pregovori, koji su se odvijali van očiju javnosti, uz saglasnost strana, pokazali postojanje značajnog stepena međusobnih razlika, pre svega oko interpretiranja, ali i definisanja predmeta teritorijalnog spora”, objasnio je premijer.

Hrvatska, kazao je on, smatra da protokol iz 2002. godine dopušta samo razgraničenje na moru i da o postojećem privremenom razgraničenju na kopnu Prevlake ne treba pregovarati, dok Crna Gora smatra da su predmet spora i kopnena i morska granica.

Ocenio je da upravo „to neslaganje predstavlja možda i glavni razlog zbog kojeg nisu uspeli dosadašnji pokušaji da se postigne definitivno razgraničenje”. Kako je pojasnio, da bi spor bio predat Arbitražnom sudu, potrebno je da „obe strane potpišu tekst specijalnog sporazuma kojim zvanično iskazuju obavezu prihvatanja i izvršenja presude tog suda, ali takođe i da potvrde tim sporazumom da su se usaglasile oko predmeta spora”.

„Uveren sam, ako postoji dobra volja, da se može postići dogovor što bi moglo otvoriti put ne samo za arbitražu, već i mogućnost da se spor reši ili čisto bilateralnim ugovorom ili pred Međunarodnim sudom pravde”, poručio je Krivokapić.

Podsetimo da je Evropska unija u strategiji proširenja navela da „neće uvoziti bilateralne sporove”, ali zanemarila je činjenicu i da je Hrvatska postala članica unije, iako nije definitivno rešila teritorijalne sporove koje i danas ima. Iz hrvatskog Ministarstva spoljnih i evropskih poslova poručili su da postoji „formalno uspostavljeno međudržavno poverenje gde svaka država ima svoje, ali ako oni (Crna Gora) nešto menjaju, to je njihova stvar”.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*