Makron zatvara školu za „državno plemstvo”

Francuski predsednik je ozbiljno shvatio poruke socijalnog bunta „žutih prsluka” krajem 2019. godine da je francuska upravljačka elita izgubila kontakt s narodom

Nacionalna škola za administraciju u Parizu (Foto EPA-EFE/Yoan Valat)

Emanuel Makron zatvara simbol francuskog elitizma, „školu za predsednike”, koju je i sam završio 2004 godine. Postdiplomska Nacionalna škola za administraciju (ENA), koja je obučila četiri francuska predsednika i veći broj premijera, ministara i direktora raznih kompanija, biće pretvorena u Institut za javne službe, s ciljem da se poveća socijalna mobilnost u društvu.

Ova obrazovna ustanova, koju je na kraju Drugog svetskog rata osnovao Šarl de Gol, decenijama je davala kadrove za najviša mesta u hijerarhiji države. Suočen s kritikama da je škola napustila principe meritokratije i da neguje nepotizam i privilegije, Makron je rešio da promeni „krvnu sliku” ove ustanove. Na skupu državnih zvaničnika, prefekata, diplomata i diplomaca ENA najavio je da će novi institut nastaviti da školuje postdiplomce za najviše položaje u francuskom javnom sektoru, ali s misijom da neguje više različitosti. A to znači da vrata škole više neće biti otvorena uglavnom samo za odlične studente iz bogatih i uticajnih porodica.

Težak prijemni ispit i dalje će biti uslov za one koji hoće da budu primljeni na ENA ili, kako je Francuzi zovu, „veliku školu”, ali to neće, kao sada, značiti da će svršeni postdiplomci po automatizmu dolaziti na najviše položaje u administrativnom aparatu.

„Država mora da privlači najbolje kadrove, tako da javni službenici više neće biti trajno raspoređivani na položaje”, kaže za „Gardijan” izvor iz Jelisejske palate.

Francuski predsednik je ozbiljno shvatio poruke socijalnog bunta „žutih prsluka” krajem 2019. godine da je francuska upravljačka elita izgubila kontakt s narodom i da nema više sluha za realne probleme s kojima se građani svakodnevno susreću. Makron je deo problema prepoznao u ENA i najavio planove za reformu uticajne škole iz Strazbura, koju su pre njega završili Valeri Žiskar Desten, Žak Širak i Fransoa Oland.

Na Nacionalnu školu za administraciju okomio se i poznati novinar Loran Modi, koji je na istraživačkom portalu „Medijapart” napisao da ENA „već godinama obučava arogantne i prezrive knjigovođe koje ni na koji način ne predstavljaju raznolikost i pluralnost zemlje”.

Prema istraživanju francuske Opservatorije za nejednakost, student čiji su roditelji imućni ima 12 puta veće šanse da upiše Nacionalnu školu za administraciju od kolega čiji su roditelji siromašniji. Analizirajući ko je upisao ENA ustanovili su nedostatak raznolikosti po socijalnom, geografskom i intelektualnom kriterijumu.

Kada je heroj Francuskog otpora Šarl de Gol 1945. godine osnovao školu u Strazburu, koja ima i filijalu u Parizu, imao je cilj da obuči posleratnu administrativnu elitu iz svih regiona i društvenih slojeva koja bi pomogla Francuskoj da se podigne posle okupacije Trećeg rajha.

Broj studenata iz bogatih i uticajnih porodica pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka bio je 45 odsto, da bi između 2005. i 2014. popeo na 70 procenata. U međuvremenu, broj učenika iz radničkih porodica pao je na šest odsto.

Ova škola, koja je u međuvremenu postala uzor sličnim obrazovnim ustanovama u svetu, čini se da je omanula na suštinskom zadatku: da omogući napredovanje na osnovu talenta bez obzira na poreklo. Uticajni francuski sociolog Pjer Burdije smatra da su ENA, ali i druge slične škole, umesto nekadašnje stare aristokratije iznedrile novo „državno plemstvo”.

„Ono što je trebalo da bude bastion republikanske meritokratije brzo je postalo njegova suprotnost, kolevka za reprodukciju društvenih elita”, kaže za „Frans 24” Anabel Aluš, sociolog sa Univerziteta Pikardi, čiji je fokus interesovanja povećanje raznolikosti u visokom obrazovanju.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*