MMF: Loši krediti koče kreditiranje banaka na Zapadnom Balkanu

Nedostatak sredstava, visok nivo loših kredita i slabe regulative u stečajnim postupcima, usporili su rast kreditiranja u bankama koje posluju u šest ekonomija na Zapadnom Balkanu (6ZB), navodi se u danas predstavljenom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Da bi se izborile sa slabim rastom kreditiranja i podigle ekonomske perspektive, šest ekonomija – Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Albanija i Kosovo – moraju da osiguraju pravni okvir za rešavanje problema loših kredita (NPL), da ubrzaju reforme pravosuđa i poboljšaju zakone o stečaju i nesolventnosti, poručuje MMF.

„Slab pravosudni sistem utiče na banke da postanu opreznije kod kreditiranja iz straha da dugovanja neće biti naplaćena“, navodi se u izveštaju međunarodnog kreditora, koji prenosi agencija Rojters.

Pored tih ograničenja, u većini ekonomija u regionu Zapadnog Balkana postoji preveliki broj banaka, pri čemu, na primer, samo Srbija, najveća zemlja u regionu, ima 30 različitih bankarskih lanaca, napominje se u izveštaju.

Prema podacima Fonda, u Albaniji je prošle godine nivo NPL-ova iznosio 18,3 odsto od ukupnih plasmana, u BiH 11,8 posto, na teritoriji Kosova 4,9 odsto, u Makedoniji 6,3, u Crnoj Gori 11,1, a u Srbiji 17 procenata.

Visok nivo loših kredita u većini ekonomija Zapadnog Balkana nastavlja da ugrožava profitabilnost banaka, piše u izveštaju.

Da bi oborila udeo loših kredita na nivo iz 2007. godine, kada je on iznosio 8,4 procenta, Srbiji je, prema proceni MMF-a, potrebno da tokom tri uzastopne godine ostvaruje rast bruto domaćeg proizvoda od 4,1 odsto.

U cilju proširenja baze finansiranja i podrške razvoju poslovanja banaka, ekonomije regiona bi mogle, prema savetu MMF-a, da razviju lokalna tržišta kapitala gde bi banke emitovale korporativne obveznice, dok bi uspostavljanje privatnih penzionih fondova i osiguravajućih kompanija pomoglo kreiranju tražnje za bankarskim obveznicama i podsticanju domaće štednje.

Pre 2008. godine, eksterno finansiranje banaka je povećano za više od 500 procenta, što je poguralo privredni rast u regionu Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju.

U tom periodu, između 70 do 95 odsto bankarskih aktiva bilo je pod kontrolom stranih banaka, uglavnom iz Evropske unije.

Međutim, osam godina posle izbijanja svetske finansijske krize, lokalne banke su smanjile uzimanje sredstava iz inostranstva i oslonile su se na finansiranje iz vlastitih izvora, navodi MMF.

Povraćaj na kapital je pao za 10 do 35 procentnih poena u periodu tokom krize i još uvek se nije vratio na pretkrizni nivo, zaključuje MMF.

 

Izvor: rtv.rs

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*