Nepomirljivi pogledi na dolazak Kristijana Šmita u BiH

Kristijan Šmit (EPA-EFE/Hayoung Jeom)

 

BANJALUKA – Političke pozicije u vezi s dolaskom novog visokog predstavnika za BiH i dalje su nepomirljive i na potpuno oprečnim stranama, jer za Republiku Srpsku imenovanje koje je obavio Savet za sprovođenje mira (PIK) nema legitimitet, dok, s druge strane, zapadne zemlje već prave planove za predstojeći angažman Kristijana Šmita, koji je dolazak najavio za avgust. Njegov prethodnik Valentin Incko podneo je ostavku, nakon čega su usledila previranja zbog dileme u vezi s tim može li novi supervizor doći s legitimitetom na službu u BiH ukoliko za to nije obezbedio konsenzus u PIK-u i potvrdu u Savetu bezbednosti UN, gde se imenovanju usprotivila Rusija, piše Politika.

Kako piše „Glas Srpske”, sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj će biti razmatrana Inckova ostavka trebalo bi da bude održana sutra, a svemu su, piše list, prethodili pokušaji pojedinih zemalja da tu temu zaobiđu i time prećutno daju legitimitet izboru novog visokog predstavnika u BiH. Ambasador Estonije u UN pokušao je da prećutno ovu tačku izostavi s dnevnog reda i da ostavka Incka prođe bez znanja članica SB UN, piše banjalučki list, pozivajući se na diplomatske izvore.

Incko je, navodi se, početkom meseca generalnom sekretaru UN Antoniju Guteresu poslao pismo, u kojem ga je obavestio o svojoj ostavci i o tome da je PIK za njegovog naslednika izabrao Šmita. Za pismo su saznali predstavnici Rusije i zatražili da tačka bude uvrštena u dnevni red.

Uz već postojeća neslaganja i uverenje u RS da će, čak i ako dođe u BiH, novi supervizor imati okrunjen legitimitet ukoliko nameštenje ne potvrdi SB UN, ali i Srpska, kao strana potpisnica Aneksa deset Dejtonskog sporazuma, najnovija prepucavanja počela su nakon Šmitovog govora u Bundestagu, gde je izjavio da neće prezati od upotrebe ovlašćenja koja mu stoje na raspolaganju. Rekavši da je svestan težine zadatka koji mu je poveren, izjavio je da će u te svrhe koristiti pametne alate koji su mu stavljeni na raspolaganje kroz Dejtonski sporazum.

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da nemački parlament nije mesto gde se imenuju visoki predstavnici, već je to isključivo Savet bezbednosti UN, te da to zna ozbiljna država kakva je Nemačka.

„Neizabrani stranac, koji bi eventualno došao, i to još mimo odluke Saveta bezbednosti, suspendovao bi i ono malo demokratskih iskoraka koji su napravljeni u 26 godina protektorata. Kakvu nam poruku šalju 26 godina nakon okončanja građanskog rata ako je jedini vid pomoći BiH namesnik, i to nametnut mimo svih procedura i pravila, neka se zapitaju svi, posebno oni koji oduševljeno dočekuju protektora, koji bi trebalo da ispunjava njihove ratne želje i ciljeve”, istakao je Dodik.

Predsednica RS Željka Cvijanović izjavila je da ne voli kada visoki predstavnici u BiH prete, već da bi trebalo da imaju svoj stav koji će biti izbalansiran i neće biti štetan.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*