„Noćna projekcija”, novi roman Ota Horvata: Privatni život junaka i jednog grada

Poznati novosadski pisac Oto Horvat, koji trenutno živi u Firenci, ovih dana je tu, i promoviše svoj novi roman pod nazivom „Noćna projekcija“, koji je objavila „Akademska knjiga“.
nj
Foto: Youtube Printscreen

U prisustvu publike, i uz odlomke iz ovog njegovog novog proznog dela, koje je čitao glumac Miljan Vojnović, Oto Horvat je u knjižari „Zenit“ govorio o tom romanu, za koji je književnik Franja Petrinović zapisao da se „rekonstrukcija pređašnjeg života u gradu i traganje za pouzdanim činjenicama tog života u romanu „Noćna projekcija“, korak po korak, pretvara u pričanje o poreklu, o porodici, o sudbini i udesu pojedinih aktera pred istorijskim zadatostima, u svojevrsnu porodičnu genealogiju, ali i u tegobnu storiju odrastanja, o drugosti i drugačijosti, o skrivanim porodičnim pričama i tajnama, kao i u svojevrsni sociološki i istorijski vodič naslućivanja Novog Sada, njegovih udesa, uspona i padova“.

– Nalik nadahnutom arheologu, koji od krhotina predmeta uspeva da rekonstruiše neku epohu, Oto Horvat, sugestivno i ubedljivo, u prigušenoj proznoj rasveti, rekonstruiše lični i privatni život junaka „Noćne projekcije“, ali i privatni život jednog grada“ – ukazuje Franja Petrinović.

Da se, međutim, ne radi o setnom vraćanju u prošlost, potvrdio je Oto Horvat, odgovarajući na pitanje moderatorke Snežane Miletić da li nostalgija faalsifikuje našu ličnu istoriju.

– Da ne bih bio nostalgičan, morao sam da se odlučim za jednu strategiju pisanja, a to je kvazigroteska, kako bih izbegao melodramatičnost, ili patetiku. Mislim da nostalgija, sama po sebi, ne izaziva kreativnost. To je nešto što te blokira, jer se, u stvari, uvek vraćaš unazad. Moraš nekako da iskombinuješ nostalgiju sa nečim da bi krenuo dalje, napred – napomenuo je ovaj višestruko nagrađivani pesnik, pripovedač i romansijer.

To nije karantinska priča, naveo je Oto Horvat odgovarajući na pitanje, i dodao da je počeo da je piše mnogo ranije, a i da je ostao u Novom Sadu, roman bi bio napisan, zato što je razlog sasvim banalan.

– Mora uvek postojati neki konflikt, da li unutrašnji, ili spoljašnji, da bi se nešto kreiralo. U ovom slučaju, ja sam imao sukob sa jednim delom porodice koji je tvrdio nešto u šta ja nisam verovao i onda sam u stvari hteo da im pokažem da to što oni pričaju nikada nije postojalo. Nikada nije postojala fabrika klakera i soda-vode. Tako je to sve počelo –  nagovestio je Oto Horvat.

 

 

 

IZVOR:DNEVNIK

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*