Otvorena biračka mesta za lokalne izbore u Nikšiću

Na 138 biračkih mesta, koja će biti otvorena do 20 časova, pravo glasa imaju 58.833 birača, koji će odlučivati o izboru 41 poslanika lokalnog parlamenta.

Lokalni izbori u Nikšiću pođednako su važni i za vlast i za opoziciju i smatraju se presudnim za opstanak Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića na crnogorskoj političkoj sceni, ali i prvim testom za vladajuću većinu koja je na parlamentarnim izborima 2020. posle 30 godina smenila DPS sa vlasti.

Na izborima učestvuje šest lista, a sa pozicije gradske vlasti nastupa koalicija „Evropski tim za Nikšić“, koju predvodi DPS kojoj je cilj da zadrži vlast u rodnom gradu i poslednjem uporištu aktuelnog crnogorskog predsednika i izbegne poraz koji bi, prema ocenama, tu partiju poslao u političku istoriju.

Snage na izborima odmeravaju i stranke vladajuće koalicije koje u Nikšiću nastupaju fragmentirano. Na glasačkom listihu je lista „Za budućnost Nikšića“, čiji je stožer Demokratski front Andrije Mandića, a koja u svom izbornom logou ima boje ranije crnogorske, kao i sadašnje srpske zastave.

U borbi za vlast u Nikšiću učestvuju i lista „Mir je naša nacija“, čiju osnovu čine demokrate Alekse Bečića, i lista „Crno na belo“ koju predvodi stranka Ura Dritana Abazovića.

U izbornoj trci su i pokret pod nazivom „Ne damo Nikšić“ koji predvodi Gordana Radović, savetnica premijera Zdravka Krivokapića koji, inače, javno nije podržao nijednu listu na nikšićkim izborima.

Na izborima učestvuje i Narodni pokret biznismena Miodraga Dake Davidovića.

Lokalni izbori u rodnom gradu Mila Đukanovića održavaju se u atmosferi naglašene napetosti i naboja političkih partija, a osim oštre retorike, predizbornu kampanju obeležilo je nekoliko incidenata izazvanih sukobima između pristalica partija koje učestvuju na izborima.

Prema ocenama analitičara, nikšićki izbori prevazilaze okvire lokalnih ne samo zbog značaja koji imaju za vlast i opoziciju u Crnoj Gori, već i zato što im veliku pažnju pridaju i mediji iz regiona koji o izborima izveštavaju kao istorijskim i presudnim za tu zemlju.

Direktor podgoričkog Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimir Pavićević rekao je ranije za Tanjug da su izbori u Nikšiću važni, jer su prvi nakon parlamentarnih iz avgusta 2020. na kojima je „razvlašćena“ Đukanovićeva DPS.

Prema njegovim rečima, predstavnici svih političkih opcija posmatraju upravo Nikšić kao priliku da pokažu da su „međuvreme od avgusta iskoristili da osnaže i ojačju“.

On očekuje, kako kaže, „težak“ poraz DPS-a na sutrašnjim izborima uz ocenu da je stanje te partije posledica poraza na parlamentarnim izborima, ali i izostanka reformi na nedavno održanom vanrednom kongresu.

Pavićević je kazao da je prema istraživanjima, u koja je imao uvid, ubedljivi favorit koalicija „Za budućnost Nikšića“, okupljena oko Demokratskog fronta koja bi, kako je ocenio, mogla da računa na više glasova nego lista oko DPS.

„To je veoma zanimljiv podatak i to bi bilo prvi put, od obnove višestranačja u Crnoj Gori, da u Nikšiću neka izborna lista ima pojedinačno više glasova nego DPS“, rekao je Pavićević.

Inače, lider DPS i crnogorski predsednik Milo Đukanović je u predizbornoj kampanji za lokalne izbore u Nikšiću ponovo optužio Srbiju za mešanje u izborni proceš u Crnog Gori.

On je na predizbornoj tribini u Nikšić ponovo izneo optužbe da Beograd navodno da radi na projektu velike Srbije u čijem je središtu Crna Gora i da se, kako je rekao, najnovija ofanziva tog koncepta videla u vreme parlamentarnih izbora pošle godine.

Đukanović je govorio da je u kampanji za izbore u Nikšiću ta uloga „još agresivnija i otvorenija“.

U prethodne četiri godine na vlasti u Nikšiću bila je DPS u koaliciji sa Socijaldemokratama, a u lokalnom parlamentu nije bilo opozicionih stranaka, jer su bojkotovale izbore održane u februaru 2017. godine.

Nikšić je jedan od 11 gradova i opština u Crnoj Gori koji su zbog pogoršane epidemiološke situacije sa virusom korona zaključani od 10. marta.

Ta mera je na snazi i u Podgorici, Budvi, Tivtu, Herceg-Novom, Ulcinju, Cetinju, Plužinama, Baru, Kotoru i Pljevljima, a važi sedam dana.

Zabranjeno je kretanje stanovnika izvan tih opština i gradova, izuzev za ranije definisane izuzetke i uz potvrde.