Pančevo: Zatvara se poslednji izbeglički centar

Kolektivni centar u Pančevu za izbegla i raseljena lica jedini je preostali takve vrste u Vojvodini. Trebalo bi da bude zatvoren do kraja godine.

U kolektivnom centru sada živi dvadesetak ljudi.

Zvonko Ulamović je iz Orahovca, sa porodicom je u kolektivnom centru u Pančevu od 2003 godine. Uskoro bi trebalo da se preseli u novu kuću i konačno započne drugačiji život.

„Mučili smo se, gledali na sve načine da uštedimo i učinimo nešto. Kupio sam plac, otvorio se konkurs za montažne kuće i ja sam dobio na konkursu. Kuća je završena, sada čekamo na useljenje, još je preostalo da se priključi voda i kanalizacija i nadam se da ćemo nakon toliko godina da se konačno uselimo u svoju kuću i budemo srećniji, da imamo neki normalan život“, kaže Ulamović.

Slične su priče izbeglih i reseljenih lica koji su godinama bili u raznim kolektivnim centrima. Bosiljka Jakovljev je izbeglica iz Hrvatske, sa mužem je u Pančevu već 27 godina, prethodne tri decenije života, kaže, bile su preteške ali su bar imali krov nad glavom.

„Mnogo smo se ja i muž se mučili, prešlo je preko nas sve što nije trebalo. Najlepše godine sam imala kada sam došla ovde, imala sam 42 godine. Delili smo ručak, hleb, čistili i čuvali ovo kao da je naša kuća“, kaže Bosiljka Jakovljev.

Kako bi se trajno rešilo pitanje smeštaja izbeglih i interno rasejanih lica grad je sprovodio i učestvovao u svim ponuđenim programima. Veliki deo je urađen i sredstvima Evropske unije preko Danskog saveta za izbeglice.

Problem ove populacije smo rešavali na više načina: što kroz izgradnju zgrada, višeporodičnih stambenih objekata, zatim kroz ponuđeni otkup seoskih domaćinstava i kroz izgradnju montažnih kuća, kaže Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva.

Komesarijat za izbeglice preko pančevačkog Crvenog krsta decenijama pomaže porodicama u tom kolektivnom centru koji je jedan od najstarijih u Srbiji. Očekuje se da bude zatvoren do kraja godine.

„Iskustvo iz prethodnih perioda obavezuje da vodimo računa o samom stanju obavezuje nas da štitimo interese grada da u momentu zatvaranja sve bude podvučeno da ne postoje nikakvi dugovi kako bi taj objekat bio predat pravnom nasledniku i kako bi se vodilo računa o imovini građana Pančeva“, kaže Đura Bugarski, sekretar Crvenog krsta Pančevo.

Kroz izbeglički centar u Pančevu prošlo je više od hiljadu i po ljudi. Danas su tu još četiri porodice, uskoro će i oni započeti neki novi život u svojim kućama i stanovima. To će označiti i kraj postojanja poslednjeg kolektivnog centra u Vojvodini.

 

Izvor: rtv.rs

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*