Planetarni bogataši pokupovali polovinu svih vakcina

Afrika i delovi Azije imaće, prema procenama UN, dovoljno vakcina da zaustave širenje pandemije „negde tokom 2023. godine”, piše Politika.

Tek manji deo žitelja afričkog kontinenta je stigao do vakcine (Foto EPA-EFE/Daniel Irungu)

Pandemija korone iznedrila je novi kvintet uzdanica globalne ekonomije, koji čine Kina, SAD, Indija, Japan i Nemačka, procenio je Međunarodni monetarni fond ove sedmice, tokom prolećnog zasedanja sa Svetskom bankom.

U eri nezabeležene simultane svetske zdravstvene i privredne krize, Kina će nadalje biti pokretač globalnog privrednog rasta, doprinoseći petini porasta BDP-a do 2026. (tada će dostići 122 biliona dolara), istakao je MMF.

Kina će, prema ovim analizama, u 2021. ostvariti privredni rast od 8,4 odsto. I to nakon zavođenja drakonskih antikorona mera, energične podrške domaćoj privredi i rasta izvoznih narudžbina, mahom iz SAD. Istovremeno, najveća svetska ekonomija – Amerika, rastom od 6,4 odsto zabeležiće najsilovitiji ekonomski skok od 1984. godine. I to ponajviše zbog izdašnih paketa finansijske podrške privredi i stanovništvu, masovnoj vakcinaciji protiv korone i najave najnovije pomoći ekonomiji u iznosu od 1,9 biliona dolara, nabrojao je MMF. Amerika je, inače, jedina među velikim privredama za koju je MMF-ova procena privrednog rasta za 2022. procentualno veća nego pre pandemije.

Sve u svemu, svet je pred „vidljivim” postkorona privrednim oporavkom, ali će on biti upadljivo neravnomeran, praćen dramatičnim rastom imovinskih nejednakosti i novim i neočekivanim rizicima po stabilnost globalnog finansijskog poretka, upozorila je Gita Gopinat, glavni ekonomista MMF-a.

Prema ovoj finansijskoj organizaciji, svetska privreda zabeležiće u 2021. rast od šest odsto (najveći od 1976. godine), a iduće godine od 4,4 odsto, ali taj zalet neće trajati predugo, veli najveći svetski institucionalni zajmodavac. Naime, MMF očekuje da će globalna privreda već 2026. godine skliznuti na prepandemijsku stopu rasta od oko tri odsto.

Deo razloga za ovaj najavljeni „lom” krivulje globalnog privrednog rasta leži u činjenici da svet ni izbliza nije ravnopravan u sveopštoj borbi protiv pandemije, koja je danas nužni preduslov za oživljavanje privrede. S jedne strane, grupa imućnijih zemalja, koje čine 16 odsto čovečanstva, pazarila je polovinu svih trenutno dostupnih vakcina, primećuje MMF. S druge strane, „milioni radnih mesta iz perioda pre korone, po njenom prolasku, nikada više neće ponovo proraditi”, predskazuje Gita Gopinat.

To stoga što je pandemija ubrzala masovnu digitalizaciju privreda i podstakla e-trgovinu, brišući u kliznom startu „prodavnice od cigle”, navela je Gopinatova. Istovremeno, čovečanstvo se suočava s potpuno novim pristupima turizmu – grani opstanka desetina skromnije razvijenih država širom sveta. Mnoge od tih „siromašnijih, a prelepih zemalja”, kao i „egzotičnih ostrvskih država”, nemaju nikakav pristup gotovo neshvatljivoj sumi od 16 biliona dolara koje je bogati svet uložio u svoj oporavak od korone, i dodatnih 10 biliona dolara, koje su centralne banke u poslednjih godinu dana upumpale u domaće privredno-finansijske sisteme.

Drugim rečima, gotovo trećina zemalja širom sveta još ni izbliza ne raspolaže novčanim oruđima za izlazak iz privrednog „korona-tunela”. O vakcinama i da se ne govori. Afrika i delovi Azije imaće, prema procenama UN, dovoljno vakcina da zaustave širenje pandemije „negde tokom 2023. godine”.

U međuvremenu, dugovi sveta u oskudici samo rastu. Šta biva kada države prestanu s doturanjem finasijske pomoći svojim subjektima, a vodeći svetski institucionalni zajmodavci okončaju odlaganje dužničkih obaveza (na rate i kamate, o otpisu glavnica još nema ni govora), neizvesno je. MMF ipak procenjuje da pandemija korone „neće ostaviti osetnije posledice na razvijene ekonomije sveta”. A ostali?

Tim povodom, prema nezvaničnim najavama, G20 se sprema da doturi MMF-u i Svetskoj banci još 650 milijardi dolara radi „rvanja” s posledicama korone, ali još više s teško naplativim obavezama država-dužnika članica Breton Vudsa.

U tekućoj drami oko para „za sve” usred epidemije globalno mobilnog virusa, MMF istovremeno upozorava da je lavina novodostupnog novca doprinela basnoslovnim novim berzanskim rizicima i nerealnom skoku vrednosti akcija, koji, zajedno uzev, predstavljaju „moguću pretnju po globalni finansijski poredak”.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*