Poreska kontrolisala nekretnine, vozila, udele, pa agencije – slede banke

Izvor: N1

Nismo krenuli od turističkih agencija. Prethodno smo, u skladu sa Zakonom o poreklu imovine, utvrdili podatke i o vlasništvu nad nepokretnostima, pokretnostima – dobili smo podatke o najskuplje prodatim motornim vozilima. Prikupili smo podatke iz APR – ko je vlasnik kojih akcija, kojih udela, koliko te akcije i udeli vrede, rekao je Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije za TV Prva. On je istakao da će podaci dobijeni od turističkih agencija, o građanima koji su aranžmane plaćali više od 5.000 evra u poslednje tri godine, biti pridružene već prikupljenim podacima o fizičkim licima. „Oni se nalaze u posebno izdvojenom serveru kojem pristup ima samo četvoro zaposlenih u Poreskoj upravi, uključujući i mene“, istakao je Đinović.

Turističke agencije, kao što je N1 već izveštavao, dobile su zahtev od Poreske uprave da dostave podatke o građanima koji su tokom 2018, 2019. i 2020. godine na turističke aranžmane utrošili više od 5.000 evra.

Dok jedni spore pravo Poreske uprave da na ovaj način prikupljaju podatke o JMBG građana, u Poreskoj upravi ističu da je sve u skladu sa zakonom.

Pravnik Milan Antonijević za TV Prva navodi da Poreska uprava ima pravo da, po osnovu Zakona o poreklu imovine, utvrđuje određene podatke o građanima.

„Postavlja se pitanje prioriteta – da li su se utvrđivali mnogo ozbiljniji prekršaji u kojima možete naći veći broj lica, poput kupovine stanova. Podaci da se ogroman broj stanova u Beogradu kupuje za keš je prilično alarmantna, odatle je trebalo krenuti ako želite da na pravi način uvedete u javnost sporovođenje ovog zakona, mislim da to može dati dobre efekte, a ne ovako horizontalno i traženje ogromnog broja JMBG što može biti priličan problem kada gledate Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. S jedne strane imajte jasnu obavezu agencija da sarađuju, a s druge, ovo je pitanje za poverenika – da li oni u okviru Poreske uprave imaju sve moguće sertifikate da bi mogli da rukuju tim podacima“, naveo je Antonijević, ukazujući da osim nekretnina među prvima osnov za proveru treba da budu i ofšor kompanije, „Pandorini papiri“, i neki drugi podaci.

Pitaće se banke za kredite

Đinović je ukazao da su poreznici već prikupili podatke o pokretnim, nepokretnim stvarima, vlasništvu u firmama, pozajmicama u slučaju kada je osnivač i direktor isto lice.

„Kontrolisali smo promet nepokretnosti u Srbiji u poslednje tri godine i utvrdili da za 600.000 nepokretnosti postoji utvrđen porez na prenos apsolutnih prava. Od tog broja, utvrdili smo da je u 3.500 slučajeva kupljena nepokretnost vrednija od 150.000 evra, a da su prihodi nikakvi ili minimalni. Obratićemo se i bankama da nam daju korisnike stambenih kredita. Ako je od te 3,5 hiljade, na primer dve hiljade nepokretnost kupilo na kredit, to je legitiman način uvećanja imovine. Onda ćemo se pozabaviti sa preostalih hiljadu i po. Tako sistem funkcioniše“, ističe Đinović.

„Podaci su u sefu, ključ kod mene“

Govoreći o rukovanju podacima, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije, naveo je da se svi podaci o imovini građana, u sektoru za utvrđivanje porekla imovine – čuvaju na jednom serveru kome imaju pristup samo četiri osobe.

„Naravno da je Poreska uprava vodila računa i o onima koji će obraivati podatke. U sektoru za utvrđivanju porekla imovine, pristup posebno izdvojenom serveru na kome čuvamo podatke o fizičkim licima ima četiri osobe – jedna od njih sam ja. Imam rešenje kojim mi je je utvrđeno pravo da pristupim strogo poverljivim podacima koji se tiče rada Poreske uprave. Sertifikat mi je izdat u julu nakon višemesečnih provera, a njegovo trajanje je negde do 2026. godine“, navodi Đinović.

Na opasku Antonijevića da je pitanje da li će neki podaci biti korišćeni na medijski loš način, političke obračune i slično, Đinović odgovara da može da garantuje da su podaci bezbedni.

„Server je fizički odvojen od svih ostalih. Zato tražimo da nam organi i pravna lica podatke dostavljaju na CD-u, koji je prevaziđen nosač informacija. Upravo iz razloga da fizički uzmem CD i učitam, a ne da koristim elektronsku razmenu podataka. U sefu se nalaze svi CD-ovi koje smo zaprimili sa svim podacima o svim fizičkim licima – i mimo turističkih organizacija. Ključevi su – kod mene“, kaže Miroslav Đinović.

Granica od 150.000 evra

Podaci dobijeni od turističkih agencija, navodi Đinović, nisu relevantni za obradu „sami od sebe“.

„Jer, ako dobijem podatak da ste potrošili na letovanje 10.000 evra kao fizičko lice, ja u skladu sa primenom Zakona o poreklu imovine nemam pravo da se bavim vama, jer nisam utvrdio da ste uvećali vrednost svoje imovine više od 150.000 evra“, ističe Đinović.

On napominje da se tih 5.000 evra i više, utrošenih za aranžmane, dovodi u vezu sa svim ostalim podacima građana o imovini i prihodima.

„Dobili smo podatak od jedne velike, marketinški eksponirane turističke organizacije, da su samo četiri fizička lica utrošila više od 5.000 evra u toku 2018. i 2020. godine“, navodi Đinović.

Antonijević na to dodaje da to ipak govori da oni koji imaju novac stečen na druge načine osim legalnih tokova – ne putuju preko agencija, već novac troši na drugi način.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA), ističe da pravnici koje su angažovali kažu da Poreska uprava ima pravo da od agencija traži te podatke i da su agencije dužne da te podatke dostave. On je ukazao da dodatni problem koje bi zbog toga mogle da imaju agencije, koje su već u teškoj situaciji zbog pandemije koronavirusa. Platežni gosti, naveo je on, izbegavaće da idu preko agencija ukoliko žele da izbegnu ovu obavezu kontrole, a već se veliki deo prometa najvećih i najskupljih aranžmana i inače ne odvija preko turističkih agencija.

 

 

IZVOR:N1

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*