Prištinski sud osudio Zlatana Krstića, porodica tvrdi da u vreme zločina nije ni bio na KiM

Zlatan Krstić, uhapšen je 2019. godine u Uroševcu. Sud privremenih institucija u Prištini osudio ga je prvostepeno na 14 i po godina zatvora za ubistvo četvoro Albanaca, iako je u vreme kada je zločin počinjen živeo u Kragujevcu. Porodica Krstić pokušava da se izbori za pravdu i istinu, ali sud njihove dokaze ne uzima u obzir.

Porodica Krstić duže od dve decenije živi u Korićanima kod Kragujevca. U rodnom Nerodimlju kod Uroševca ostala je sva njihova imovina, koju je Zlatan mnogo puta obilazio. Problem se pojavio tek 2019., kada je otišao po lična dokumenta u Uroševac. Po izlasku iz opštinske zgrade priveli su ga zbog navodnih ratnih zločina 1999. godine.

„On tad, u to vreme, uopšte nije bio dole, on je bio sa mnom ovde i sa porodicom, sa decom.  Nevin je, znamo da je nevin, nepravedno je optužen“, kaže supruga osuđenog Zlatana Krstića Sonja Krstića.

Uz podršku rodbine i prijatelja Krstići pokušavaju da prebrode tešku situaciju u kojoj su se našli.

„Bio sam kod oca u poseti. Izdržava kako izdržava. Oženio sam se, a otac još nije upoznao snajku. Dobiću dete, dobiće unuče, ako ovako ostane neće ga videti do trinaeste, četrnaeste godine“, kaže sin osuđenog Zlatana, Aleksandar Krstić.

Neshvatljivo je da sud privremenih institucija u Prištini nije uvažio činjenicu koja nesporno dokazuje da je Zlatan Krstić žitelj Kragujevca i da u vreme sukoba nije bio na tlu Kosova i Metohije.

„Moj predlog nepostojećoj državi Kosova je da ukinu pravnu službu, jer njihovo pravo se ne zasniva na školi, fakultetu i školovanim ljudima, na iskrenosti, na poštenju, nego se zasniva na „rekla kazala“. Ne postoji nijedan dokaz da su oni izneli, da kaže; jeste bio je, učestvovao je, radio je to i to..“, naglašava Despot Krstić, brat osuđenog Zlatana Krstića.

Iskustvo pokazuje da su svi Srbi koje terete unapred osuđeni, kažu advokati.

„Po meni je rešenje da međunarodna zajednica, koja je i dalje prisutna na KiM, vrati princip rada koji je uveo Unmik 2000. godine, da za ovu vrstu krivičnih dela sude neutralne sudije – stranci ili da takva suđenja izmestimo u specijalizovana veća u Hagu koja, vidimo, počinju da rade“, rekao je advokat Ljubomir Pantović.

Dok se to ne dogodi, ostaje pitanje koliko će se još nevinih ljudi naći u teškoj i bezizlaznoj situaciji. To je i jedan od razloga zbog čega je broj povratnika na Kosovo i Metohiju simboličan.

 

 

IZVOR:RTS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*