Kako se navodi, promet vozila u tom periodu povećan je za 33,8 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, dok je u odnosu na 2019. godinu povećan za 12,1 odsto.
Povećan broj vozila doneo je i veći prihod od naplate putarine, koji iznosi 10,3 milijardi dinara. To je 39,54 odsto više nego prethodne godine, a 22,63 procenata više nego u istom periodu 2019. godine.
Istovremeno, iz “Puteva Srbije” ističu da povećan promet vozila nije uslovio zadržavanja ni na jednoj od 65 naplatnih stanica, zahvaljujući dobroj organizaciji rada.
Na pojedinim naplatnim stanicama zabeležen je rekordan broj vozila. Tako je na najvećoj naplatnoj stanici Beograd za tri dana vikenda, od 30. jula do 1. avgusta, prošlo 215.186 vozila, što je najveći broj vozila koja su kroz tu naplatnu stanicu prošla od njenog otvaranja. Slični rekordi su zabeleženi i na stanicama Stara Pazova, Preljina i Obrenovac.
Iz JP “Putevi Srbije” navode da je brzom prolasku kroz naplatne stanice doprineo konstantni trend porasta korišćenja uređaja za elektronsku naplatu putarine, koji u ovom trenutku koristi više od pola miliona ljudi.
To javno preduzeće poziva građane da koriste uređaje za elektronsku naplatu putarine i uštede sebi vreme koje bi mogli provesti čekajući na naplatnoj rampi.
Vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća (JP) “Putevi Srbije” Zoran Drobnjak ranije je rekao je da se ove godine cena putarina na srpskim putevima verovatno neće menjati, mada je najniža u regionu.
Drobnjak je, komentarišući navode o mogućem povećanju putarina za TV Tanjug, rekao da je samo u februaru bilo manje korekcije od jedan odsto i da će on tražiti povećanje od pet odsto za sledeću godinu.
Direktor “Puteva Srbije” Zoran Drobnjak, takođe, početkom prošlog meseca je potvrdio i da se u cilju povećanja bezbednosti saobraćaja radi na projektu uvođenja naplate putarine za kamione teže od 12,5 tona na magistralnim putevima, kako bi se oni usmerili na auto-puteve.
“Tražili smo da kamioni plaćaju putarine na magistralnim putevima ili onima prvog reda, pre svega, zbog bezbednosti, da smanjimo broj nastradalih na Ibarskoj magistrali jer šleperi ne mogu da idu ovim putem, treba da idu auto-putem, a radimo i na projektu da teretna vozila plaćaju pređene kilometre fakturisanjem preko portala i uređaja za elektronsku naplatu”, objasnio je Drobnjak.
“Putarina za 220 kilometara od Beograda do Niša košta 1.000 dinara, što je osam evra, dok je u susednoj Hrvatskoj za sličnu relaciju 20 evra, a oni su je u sezoni podigli bar za 20 odsto”, naveo je direktor “Puteva Srbije”.
On je objasnio da se novac od putarina koristi za održavanje saobraćajnica, ne samo auto-puteva već i lokalnih, što je ukupno 15.750 kilometara. On je istakao i da se u Srbiji trenutno gradi oko 1.000 kilometara puteva.
Napomenuo je i da je potrebno više stručne radne snage, kao što su rukovaoci građevinskim mašinama i zanatski radnici na izgradnji putne infrastrukture i mostova, što je dobro plaćen posao.
Be the first to comment