Repertoar emitovanja predstava onlajn od 20. do 26. maja

Sreda, 20. maja
Link ka predstavi se postavlja u 14 časova i dostupan je 24 časa, do četvrtka, 21. maja u 14
časova
Milovan Vitezović
SVETOZAR
Reditelj: Jug Radivojević
Dramaturg: Spasoje Ž. Milovanović
Scenograf: Aleksandar Denić
Kostimograf: Tatjana Radišić
Kompozitor: Aleksandar Srebrić
Igraju: Saša Torlaković, Marko Savić, Gordana Jošić, Ivana Vukčević / Višnja
Obradović, Jovana Mišković, Grigorije Jakišić, Nebojša Savić, Dragomir Pešić,
Aljoša Đidić, Predrag Momčilović, Dušan Vukašinović, Milovan Filipović,
Strahinja Bojović, Peđa Marjanović, Ljubiša Milišić, Miodrag Petrović, Ervin
Hadžimurtezić, Zoltan Molnar, Ivan Đurić, Dragan Kojić, Zoran Bogdanov, Marko
Savković, Jovan Ristovski, Stefan Beronja.

Reč pisca
Ukoliko bih tražio neku svetsku ličnost sa kojom bih uporedio Svetozara Miletića,
onda bi to najpre bila ličnost Tomasa Mora.
Miletića poimam kao ljudsku gromadu od veka odvaljenu. I kad kažemo Miletić, mislimo
Svetozar i to je naslov ove drame. Bio je rođen za velike snove, vredne stradanja i
robijanja. Njegov život je bogom dan za dramu. Uzdam se da sam dostojan pisac.
Usredsredio sam se na Svetozarevu ličnu i porodičnu dramu, koja je bila istovremeno i
drama srpskog naroda njegovog vremena.
Nisam pisac koji objašnjava šta je onim što je napisao hteo da kaže. Ako je tu – tu je.
Ako nije – na moju dušu.
Velika je čast da se drama Svetozar igra u Srpskom narodnom pozorištu, čijem je
utemeljenju i on značajno doprineo, ne samo kao
pobratim Jovana Đorđevića. Zato od srca zahvaljujem svima u Srpskom narodnom
pozorištu, svim autorima i protagonistima ove postavke, za pojmljeno i postignuto.
Milovan Vitezović
U okviru programa obeležavanja stogodišnjice završetka Velikog rata i prisajedinjenja
Vojvodine Kraljevini Srbiji, 1918 – 2018.
PREMIJERA: 25. novembra 2018, scena „Pera Dobrinović“
Predstava traje: jedan sat i pedeset minuta.
Više o predstavi : https://www.snp.org.rs/?page_id=20358
Petak, 22. maja
Link ka predstavi se postavlja u 14 časova i dostupan je 48 časova, do nedelje, 24. maja u 14
časova
Đuzepe Verdi
DAMA S KAMELIJAMA, balet u dva čina
Libreto: Krunislav Simić, prema istoimenom romanu Aleksandra Dime Sina
Orkestracija: Aleksandar Kojić
Koreograf i reditelj: Krunislav Simić
Dirigent: Aleksandar Kojić
Scenograf: Geroslav Zarić
Kostimograf: Bojana Nikitović
U glavnim ulogama : Ana Đurić (Margerita Gotje), Andrej Kolčeriu (Arman Dival),
David Gruoso(Gospodin Dival, Armanov otac), Katarina Kljajić (Madam Olempa) …
Ovo delo je inspirisano istoimenim romanom Aleksandra Dime Sina, na muziku Verdijeve
„Travijate“ (orkestracija Aleksandar Kojić), ponovo nam je omogućilo susret sa temom
velike ljubavi između pariske kurtizane Margerite Gotje i njenog mladog ljubavnika Armana
Divala. „Jednostavna, dirljiva i strasna muzika“, kako je sam Verdi želeo da je ostvari
za svoju „Travijatu“, i dramatična priča o životu dvoje ljubavnika bili su osnovni
podsticaji za nastanak predstave višeslojnih pozitivnih umetničkih rezultata.
Ksenija Dinjaški
Dama s kamelijama kao Verdijeva Travijata
(Giuseppe Verdi, Ronkola, kraj Buseta, 10. X 1813 – Milano, 27. I 1901)
Tokom februara 1852, boraveći u Parizu, Verdi je imao prilike da, u teatru Vodvilj, vidi
dramu Dama s kamelijama, koju je prema sopstvenom romanu sačinio Aleksandar Dima Sin.
Bio je više nego impresioniran. /… / Po sopstvenim rečima želeo je nešto jednostavno,
dirljivo i strasno posle sumornih tragedija iz svoje dve prethodne opere i osećao je da je u
libretu Dame s kamelijama našao svoju temu, što je morao prihvatiti i njegov libretista
Frančesko Marija Pjave.
Međutim, Verdijeva Travijata nije Dama s kamelijama A. Dime, iako od njega potiče. Verdi
obeležava svoju junakinju, nedvosmisleno joj određujući ambijent i sve ostalo što iz njega
proizlazi, što ide sa njim i uz njega. On želi da je „očisti“ – ljubavlju, ali u isti mah, on
polazi od toga da je ona odveć ogrezla u kal, isuviše spala na dno, da bi imala pravo i nadu
na žuđeni spas i sreću. Otuda je ta ljubav i izvor njene tragedije, ali tek vidljiv izvor, sve
ostalo, dublje, na tu vidljivost se nadovezuje. Violeta, dakle, mora biti bludnica, jer samo
kao takva, ona ne zna šta je ljubav – njen zanat to ne traži! – ali kad je oseti, kad se zanese
tom nepoznatom čari, istog časa staje na put svoje tragične krivice…
S. Turlakov, 1981.

Verdijeva Dama s kamelijama
Više puta je isticano da u tom delu postoje neke paralele sa tadašnjim Verdijevim
životom.
Kompozitor je živeo sa pevačicom Đuzepinom Streponi kojom se nije oženio sve do 1859.
godine, što mu je s moralnog aspekta prebacivao otac njegove pokojne žene, Antonio Bareci.
Uprkos tome, Bareci je priznavao Đuzepinine vrline. Pjave se povinovao kompozitorovoj
volji, pa je Alfonsina Plesi pretrpela još jednu transformaciju, da bi postala Violeta
Valeri, a Dival je postao Alfred Žermon. Verdi je radio na muzici istovremeno
nadgledajući probe za Trubadura i početkom 1853. Travijata je bila spremna za svoju
venecijansku premijeru.
Šest godina posle smrti, Alfonsina Mari-Margaret bila je prvi put oživljena u muzici
kao Travijata. Naslov je izveden iz italijanskog glagola traviare, što znači bludeti, a
Violeta naziva sebe travijatom – bludnicom.
Neuspeh premijere u Veneciji bio je prolazan, tek toliko da tadašnjoj publici da vremena
da se povrati od šoka – dovesti na opersku scenu jednu kurtizanu?! Uskoro su svi bili
zaljubljeni u nju i patili s njom; izgleda da je i danas tako.
N. Grba, Biseri operske riznice, Beograd, 2001.
Snimak premijerne obnove: 13. oktobra 2018, scena „Jovan Đorđević“
Trajanje: dva sata i petnaest minuta i ima jednu pauzu.
Više o predstavi : https://www.snp.org.rs/?page_id=2288
Nedelja, 24. maja
Link ka predstavi postavlja se u 14 časova i dostupan je 24 sata, do ponedeljka, 25. maja u 14
časova

Miroslav Momčilović
SMRDLJIVA BAJKA
Koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i KC „Mladost“ iz Futoga
Autor i reditelj: Miroslav Momčilović
Dramaturg: Nikolina Đukanović
Scenograf: Ivana Jančić
Kostimograf: Senka Ranosavljević
Kompozitor: Aleksandar Bahun
Igraju: Radoje Čupić, Sonja Damjanović, Sanja Mikitišin, Aleksandra Pleskonjić,
Ljubiša Milišić, Milan Kovačević, Dušan Jakišić

„(…) U fokusu Momčilovićevih scenarija, filmova, dramskih adaptacija i predstava, uvek
su luzeri, zgubidani, propalice. Njegova sad već izgrađena poetika podrazumeva da oni nisu
nužno negativni. Svojim omiljenim likovima Momčilović prilazi sa razumevanjem, čak i
ljubavlju, kao sociološki i psihološki potpuno prihvatljivim kategorijama, s obzirom na
to da su „proizvod“ društvenih okolnosti, vremena koje od devedesetih naovamo nazivamo
tranzicijom.
Kao i prehodna, navedena ostvarenja, „Smrdljiva bajka“ je u pozorišnom mediju pretrpela
izmene u odnosu na filmski „original“. Dva beskućnika između kojih se rađa dirljiva ljubav,
što je glavna potka filma, nije priča u predstavi Srpskog narodnog pozorišta.
Svojevrsna bajka je proširena na čitavu grupu sličnih likova, koji naseljavaju napuštenu
fabriku, čime je socijalni okvir priče dobio dodatni angažman. Upravo tranzicija,
prelazak iz socijalističkog u kapitalistički društveno-politički okvir, ratovi,
latentno su glavna tema pozorišne adapatcije „Smrdljive bajke“(…)“
Iz kritike Igora Burića, „Dnevnik“, 25. decembra 2018.
Snimak premijere: 21. decembra 2018, Kamerna scena
Trajanje: sat i deset minuta
Više o predstavi: https://www.snp.org.rs/?page_id=20696
Utorak, 26. maja
Link ka predstavi postavlja se u 14 časova i dostupan je 48 sati, do četvrtka, 28. maja u 14
časova

VOJVOĐANSKA RAPSODIJA
Vašarska panorama
Po motivima proze Selo Sakule, a u Banatu Zorana Petrovića
Dramaturška adaptacija: Željko Mijanović i Vladimir Lazić
Reditelj: Vladimir Lazić
Kompozitor: Gabor Lenđel
Tekst songova: Željko Mijanović
Reč reditelja:
Rediteljsko bdenje nad Vojvođanskom rapsodijom
„Inspirisan književnim delom Zorana Petrovića, a pre svega gorko-humornom hronikom
njegovog rodnog mesta Selo Sakule, a u Banatu, upustio sam se u avanturu traganja po znanim
i manje znanim predelima bogatog vojvođanskog miljea. Svestan da će se neizostavno
nametnuti poređenje sa nadahnutom i promišljenom dramatizacijom i režijom antologijske
predstave profesora Dimitrija Đurkovića, rađenom prema istom literarnom predlošku,
posle dužeg razmišljanja i dogovora sa upravom SNP-a, usledio je „logičan izbor“: mjuzikl
sa svim rizicima koje takva odluka podrazumeva. U dramaturškoj saradnji sa Željkom
Mijanovićem, upustio sam se u restauraciju poznatih motiva, sklapajući istovremeno i
sasvim „nove“ elemente u raspevani mozaik buduće rapsodije. Brišući granice između sna
i jave, stvarnog i nestvarnog, komičnog i tragičnog… a bez opterećenja da budemo pošto-poto
„originalni“, nudimo vam priču o našim malim i velikim sudbinama i zabludama,
verovanjima i praznovericama, naknadno izmišljenom poreklu i mitološkim zanosima,
stvarnoj i lažnoj hrabrosti, istoriji i pseudoistoriji… I dok mukotrpno stvaramo nove
muzičko-koreografske slike sa namerom da vam svestranije približimo „sitnice koje život
znače“, kao po nepisanom pravilu, naša voljena zemlja ponovo se nalazi u zamršenom
kovitlacu raznih evropskih vetrova koji nas nemilosrdno šibaju iz svih pravaca…“
Vladimir Lazić
Premijera: 2. decembar 2017. godine, scena „Jovan Đorđević“, SNP.
Predstava traje oko dva sata, bez pauze.
Više o predstavi: https://www.snp.org.rs/?page_id=16769

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*