Selaković sa Lavrovim: Rusija nastavlja da brani teritorijalni integritet Srbije, pominjanje velike Albanije je provokacija

Lavrov je, na početku sastanka, ukazao na odlične bilateralne odnose dve zemlje, i posebno tesne kontakte dva predsednika.

Takođe, rekao je da dve zemlje imaju odlične ekonomske i trgovinske odnose. Zahvalio se i na toplom prijemu tokom njegove posete Srbiji u decembru.

Lavrov je kazao da je Rusija zainteresovana za dalju koordinaciju sa Sbrijom u međunarodnoj „areni“, organizacijama kao što su Savet Evrope, OEBS, UN.

Najavio je da će danas sa Selakovićem razmotriti situaciju na Balkanu, a tako i pitanje Kosova.

„U pokušajima odustajanja od Rezolucije 1244 vidimo opasnost“, podvukao je on.

Selaković je naglasio da ovakvi susreti svedoče o odličnim vezama dve zemlje, dobroj saradnji i prijateljstvu.

Izrazio je uverenje da će ovu godinu obeležiti i susret na najvišem nivou, posetom predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji.

„Svaka poseta predsednika Putina je istorijska poseta Srbiji“, podvukao je on.

Selaković je Lavrovu zahvalio na postojanoj, čvrstoj podršci koju Moskva pruža u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, kao i traženju mirnog rešenja za KiM.

Takođe je zahvalio i na nesebičnoj pomoći Rusije tokom pandemije, kako onoj pruženoj na početku kroz dezinfekciju medicinskih ustanova uz pomoć ruskih medicinskih sestara i lekara, tako i kroz isporuke vakcina.

Pored toga, ukazao je i na početak proizvodnje vakcine Sputnjik V na institutu „Torlak“.

Rusija nastavlja da brani teritorijalni integritet Srbije

Rusija je spremna i nastaviće da pomaže Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta, poručio je Lavrov nakon razgovora sa Selakovićem u Moskvi, ističući da je osnova spoljnopolitičke saradnje dve zemlje privrženost principima međunarodnog prava i principima UN.

Lavrov je na zajedničkoj pres konferenciji rekao da je sa Selakovićem razgovarao o svim pravcima zajedničke saradnje i partnerstva, o bilateralnim odnosima, ali i i regionalnim i međunarodnim pitanjima.

„Bez obzira ograničenja zbog epidemije kovida 19, naša strateška saradnja nastavlja dinamično da se razvija u svim oblastima“, rekao je Lavrov.

Šef ruske diplomatije je istakao da je osnova spoljnopolitičke saradnje Srbije i Rusije privrženost principima međunarodnog prava i principima Ujedinjenih nacija, uključujući nemešanje u unutrašnje stvari suverenih država i mirno rešavanje sporova, dodajući da su se dogovorili da se nastavi koordinacija u međunarodnim organizacijama.

„Potvrdili smo spremnost da i dalje pomažemo srpskim prijateljima, da branimo legitimno pravo Beograda na Kosovo. Mi ćemo nastupati i dalje da se očuva prioritetna pažnja u SB UN o tom pitanju i poštovanju Rezolucije 1244 u punoj meri, a ona predviđa postizanje dogovora o statusu Kosova između Beograda i Prištine, i taj dogovor treba da bude odobren u Savetu bezbednosti“, rekao je Lavrov.

Dodao je i da će Rusija nastaviti da pruža pomoć Srbiji po pitanju neutralizovanja nelegalnih pokušaja Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, Interpolu, Unesku.

„Razmatrali smo situaciju na jugoistoku Evrope i govorili smo o podršci onih delatnosti i koraka koje vodi rukovodstvo Srbije u izgradnji dobrih i konstruktivnih odnose sa svim zemljama regiona. Ubeđeni smo da izbalansirana linija Beograda doprinosi miru i stabilnosti u ovom dosta komplikovanom delu evropskog kontinenta“, rekao je Lavrov.

Dodao je da su pažnju posvetili zajedničkoj borbi protiv kovida 19 i vakcinisanju stanovništva, navodeći da Srbija zauzima jedno od prvih mesta u Evropi, zahvaljujući i korišćenju ruske vakcine.

Zajednički su konstatovali da je neophodno da se ta saradnja nastavi kako bi se očuvali životi i zdravlje ljudi, čemu će doprineti i pokretanje proizvodnje ruske vakcine u Beogradu.

Lavrov je naveo i da veliku pažnju pridaju ekonomskoj saradnji i povećanju robne razmene, dodajući da su ključi smerovi saradnje u realizaciji velikih projekata u energetici.

U tom smislu, naveo je da se NIS uspešno razvija i nastupa kao lokomotivina srpske privrede, jer je prošle godine 13 odsto budžetnih prihoda Srbije došlo zahvaljujući delatnosti te kompanije.

Naveo je da je obim investicija više od tri milijarde dolara.

Takođe, pomenuo je i rekonstrukciju železničke mreže, u kojoj ruski RŽD igra vodeću ulogu.

„U fokusu pažnje su i pitanja saradnje sa Evroazijskom ekonomskom unijom sa kojom je Srbija 2019. potpisala sporazum o stvaranju zone slobodne trgovine. On će sada stupiti na snagu, završavamo neophodne procedure“, rekao je Lavror.

Dodao je da je bilo reči i o planu i modelima razvoja vojno-tehničke saradnje, te saradnji Srbije sa organizacijom ODKB.

Dogovor dvojice ministara je i da se nastave kontakti na nivou ministra i njihovih zamenika, a sve u skladu sa planom potpisanim decembra prošle godine u Beogradu, prilikom posete Lavrova Beogradu.

Pominjanje velike Albanije je provokacija

Lavrov je istakao da je pominjanje velike Albanije neprihvatljivo i provokacija.

Lavrov je, na pitanje Tanjuga o stavu Rusije prema ideji velike Albanije koju promoviše Aljbin Kurti kao rešenje kosovskog problema, i non pejperu slovenačkog premijera Janeza Janše, koji je naglasio da raspad Jugoslavije još nije završen, naglasio da nije prva godina u kojoj se pominje velika Albanija.

“Smatramo da je to neprihvatljivo o štetno. Stalno pozivamo kolege iz EU i NATO, koji brinu od Prištini, da utiču da se prekine sa iznošenjem takvih stavova i ne dopuste takve retorike“, istakao je on.

Što se tiče granica u Evropi, uključujući država nastale raspadom bivše SFRJ, kritikovao je Zapad što takve ideje podržava kada ih iznosi neko od njihovih štićenika.

„Setimo se kako zapadni partneri, uključujući i EU, stalno traže da se ne menjaju granice. Međutim, kada to pitanje postave oni na čijoj su strani, onda promene stav. Smatram da su to opasne igre“; naglasio je Lavrov.

Lavrov je istakao da je još uvek na snazi Rezolucija UN 1244, da je niko nije ukinuo i da se mora poštovati.

„Svi odgovorni političari nemaju pravo da iznose ideje koje grubo krše koncept te Rezolucije. Taj koncept je poštovanje suvereniteta Srbije i ukazuje da se konkretni status Kosova mora tražiti putem dijaloga“, naglasio je on.

Lavrov je istakao da će Rusija podržati svaku odluku koja će biti prihvaćena od Srbije.

Povodom jučerašnje izjave ambasadora Rusije u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka, koji je potvrdio najave da bi Moskva mogla da se uključi u dijalog Beograda i Prištine uz uslove da Beograd ponudi nove elemente ruskog posredovanja, i pitanje šta očekuje od Beograda da bi učestvovali u novom formatu pregovora, Lavrov je naglasio da Rusija ništa ne nameće bliskim prijateljima.

„Bićemo spremni da podržimo bilo koje rešenje koje predloži Srbija“, naglasio je šef ruske diplomatije.

Ministar Selaković posetio hram Hrista Spasitelja

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković obišao je danas, drugog dana posete Rusiji, katedralni saborni hram Hrista Spasitelja u Moskvi, sabornu crkvu Ruske pravoslavne crkve.

Hram koji se nalazi nedaleko od moskovskog Kremlja, a koji je osveštan 1883. godine, prvobitno je podignut u čast pobede ruskog naroda nad Napoleonom.

Zdanje je srušila komunistička vlast 5. decembra 1931. godine i na njegovom mestu je bio izgrađen bazenski kompleks.

Hram je ponovo građen od 1990. do 2000. prema crtežima i starim fotografijama, a sadašnje zdanje je osveštano 2000. godine. U toku su radovi na uređenju prostora oko Hrama.