Šest mera protiv zagađenja vazduha

BEOGRAD, NOVI SAD –

Vlada Srbije će formirati telo koje će koordinisati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine. Ovo je zaključeno na sastanku koji je premijerka Ana Brnabić održala u sredu sa predstavnicima resornih ministarstava, Kancelarije za javna ulaganja, Agencije za zaštitu životne sredine, Republičkog hidrometeorološkog zavoda i Grada Beograda, povodom visokog nivoa zagađenja vazduha.

FOTO TANJUG/ JAROSLAV PAP/ nr

U Srbiji se više od 60 odsto domaćinstava greje preko induvudualnih ložišta. Domaćinstva troše ugalj lošijeg kvaliteta i takva domaćinstva su energetski neefikasna – to će biti fokus radne grupe i strategije kako bi se promenila situacija narednih godina.

Kako bi sprečila zagađenja vazduha, država uvodi sledeće mere:

1. Ubrzanje gasifikacije

2. Rigorozna kontrola vozila „na kanalu“

3. Subvencije za električne automobile

4. Zamena filtera na termoelektranama

5. Pojačano pošumljavanje

6. Biomasa kao energent

Zdravstvena istraživanja pokazala su, piše hrvatski portal Indeks, da su lebdeće čestice PM10 štetne za zdravlje, ali su još štetnije PM2,5. Naziv PM10 podrazumeva sve lebdeće čestice promera manjeg od 10 mikrometara, a PM2,5 manjeg od 2,5 mikrometara (µm).

Zbog ovako malih dimenzija te čestice prodiru duboko u pluća i dugo se tamo zadržavaju. Čestice veće od 10 µm uglavnom se zadržavaju u nosu, ustima i grlu. Važno je znati da lebdeće čestice nisu jedinstvene po sastavu, nego one zavise od izvora, a neke mogu biti vrlo štetne i kancerogene.

„Ako takve čestice na sebi nose neke problematične spojeve, na primer, teške metale, one mogu uzrokovati zdravstvene probleme“, pojasnila je Nina Zovko, šefica Odeljenje za vazduh Hrvatske agencije za ekologiju pri Ministarstvu za ekologiju.

Prema preporukama Evropske komisije, koncentracije PM10 tokom 24 sata ne bi trebalo da prelaze 50 µg/m³, a tokom godine 40 µg/m³.

Prosečni godišnji nivo PM2,5 ne bi smeo da prelazi 25 µg/m³.

Lončar: Zagađenja ima, ali nema razloga za paniku

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da zagađenja vazduha ima, ali da nema razloga za paniku, jer, kako navodi, to ne može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica.

On je za TV Pink rekao da zagađenja ima svake godine, ali da je prethodnih godina javnost bila okupirana nekim drugim problemima kao što su posao, plate.

„Ovako će biti do subote, jer nema vetra. Još niko nije izmislio da stvori vetar i da rastera zagađenje“, rekao je Lončar.

Ministar je apelovao da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha.

Ukoliko su napolju treba da stave šal preko usta, kako bi zagrejali vazduh.

„Provodite manje vremena napolju. Vrtići i škole ne moraju decu da izvode napolje, mogu da osmisle nešto drugo dok se ne promeni vreme. Ovo stanje ne može da dovede do ozbiljnih akutnih ili bilo kojih drugih posledica“, naveo je on.

Lončar kaže nije povećan broj dece koji ostaju u bolnici zbog zagađenja vazduha i da te podatke proveravaju na svakih nekoliko sati.

„Mi smo možda pogrešili što nismo na vreme izašli da to ljudima saopštimo, jer nije bilo ništa alarmantno“, naveo je on.

Dodaje da je napravljen tim koji će se baviti pitanjem zagađenja vazduha.

Ministar je ukazao da su veliki zagađivači vazduha automobili i individualna ložišta.

U Beogradu je, kaže on, za poslednjih nekoliko godina broj automobila povećan za 400.000.

Kako kaže, pitanje zagađenja vazduha ne treba da se politizuje jer time treba da se bave stručnjaci.

„Nećemo reći nema zagađenja. Ima, ali to nije takvog opsega da može da dovede do ozbiljnih posledica i da izaziva paniku. To je nešto što se dešava i što će se dešavati“, zaključio je on.

Može li se zelenom energijom osigurati snabdevanje?

Koliko korišćenje hibridnih i električnih automobila, kao i korišćenje rashladnih uređaja, zahtevaju sve više struje, u borbi sa klimatskim promenama, cilj države je da struju obezbedi iz obnovljivih izvora.

O tome može li se zelenom energijom osigurati snabdevanje, za RTV je govorio profesor doktor Dušan Gvozdenac, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*