Svetski dan slobode medija: Poziv na pet minuta „gromoglasne tišine“

Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija Nezavisnost pozivaju elektronske medije da danas u pet do 12 isključe ton i zamrače ekrane i time se pridruže međunarodnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ kako bi najširu javnost upozorili na katastrofalan položaj novinarske profesije u Srbiji.

 

Svetski dan slobode medija: Poziv na pet minuta

Foto: Pixabay
„Pozivamo sve medijske radnike da se zajedno suprotstavimo daljoj eroziji profesije kako bi zaštitili slobodu medija i novinara i vratili poverenje građana. Naša uloga nije da služimo željama i ineterisima vlasti, već da svestrano, potpuno i odgovorno informišemo najširu javnost. Vlast i državne institucije dužne su da novinarima i medijima obezbede uslove za neometan, slobodan rad, bez pritisaka i cenzure. Nasuprot tome, javno informisanje u Srbiji suočava se sa svakodnevnim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, radnom nesigurnošću, ugrožavanjem bezbednosti, rodnom diskriminacijom, kršenjem autorskih prava i drugim problemima koji direktno ugrožavaju rad novinara i medija“, poručuje se u proglasu koji potpisuju NUNS, NDNV i Nezavisnost.
Srbija, kako naglašavaju, neprekidno ponire na rang-listi slobode medija Reportera bez granica, tako da je sa 54. mesta u 2014. prošle godine pala na 93. poziciju.
Prema najnovijem izveštaju Fridom haus, Srbija je tokom poslednje decenije nazadovala u oblasti političkih prava i građanskih sloboda i zato je, dodaju, svrstana u kategoriju delimično slobodnih država.
„Na Međunarodni dan slobode medija ponovo ukazujemo i na sve dublje siromaštvo novinara i drugih medijskih profesionalaca koji svoj težak i odgovoran posao obavljaju za ponižavajuće plate, najniže među svim profesijama koje podrazumevaju visok nivo znanja i integriteta. Politički i ekonomski centri moći koriste medije kao sredstva propagande i kreiranja javnog mnjenja u skladu sa njihovim interesima koji su pretežno suprotni interesima društva. Vlast selektivno tumači i koristi medijsko zakonodavstvo kako bi zadržala direktan i indirektan uticaj na medijsko tržište na kojem umesto slobodne i fer utakmice dominira protežiranje podobnih medija i ugrožavanje medija koji izveštavaju profesionalno i kritički, u skladu sa javnim interesom“, poručuju novinarske organizacije.
Činjenica je i da ni 27 godina nije poznato ko je ubio novinarku Radislavu Dadu Vujasinović, da još nije pravosnažno okončano suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije od pre više od 22 godine i da već 20 godina ostaju nepoznati i nekažnjeni nalogodavci i ubice novinara Milana Pantića, zaključuje se u ovom proglasu.
Borelj: Nezavisno izveštavanje bitnije nego ikada
„U vreme kada je izveštavanje nezavisnih i slobodnih medija značajnije nego ikada, sloboda medija je i dalje ugrožena“, ističe se u saopštenju visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja povodom Svetskog dana slobode medija 3. maja.
„Novinari i dalje prolaze kroz teške uslove rada uz povećan finansijski i politički pritisak, nadziranje, arbitrarne zatvorske kazne ili nasilje zbog toga što obavljaju svoj posao“, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).
Kako se dodaje, prema podacima UNESKO Opservatorije, od 2020. širom sveta ubijeno je 76 novinara, dok su mnogi uhapšeni, maltretirani ili su dobijali pretnje.
„Posebno je zabrinjavajuće nasilje na rodnoj osnovi upereno prema novinarkama“, ističe se u saopštenju Borelja.
Sloboda medija i bezbednost novinara su ključni prioriteti novog Akcionog plana o ljudskim pravima i demokratiji kao i Akcionog plana evropske demokratije.
EU je preduzela važne akcije kako bi podržala novinare, nezavisne medije i borbu protiv dezinformisanja u kontekstu pandemije u mnogim regionima, ističe se u saopštenju.
„Sloboda informisanja i slobodan govor moraju svuda biti promovisani i zaštićeni. To je u svačijem interesu. EU će nastaviti da govori protiv svakog ograničenja slobode izražavanja i cenzure, bilo na internetu ili van njega, a kojima se krši međunarodno pravo“, naveo je Borelj.
„Sloboda medija i štampe je kamen temeljac demokratskih društava koja mogu da napreduju samo ako građani imaju pristup pouzdanim informacijama i mogu da donesu izbore zasnovane na obaveštenosti. Sloboda medija znači bezbednost za sve“, zaključio je Borelj.
Autor: 021, Tanjug

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*