Svi predlozi opozicije evroparlamentarcima

BEOGRAD –

Zahtevi opozicije koja će u naredna dva dana pregovarati o poboljšanju izbornih uslova kreću se od razdvajanja izbora, preko promena urednika informativnih programa RTS-a i RTV-a, do formiranja tela za javno informisanje.

U predlozima pojedinih stranaka evroposlanicima u koje je Tanjug imao uvid precizirano je koliko puta nedeljno i u kojim terminima opozicija treba da gostuje na javnim servisima, traži se poverenik za zaštitu zaposlenih u javnom sektoru, ali i preciziranje teksta koji su poslali evroparlamentarci.

opozicija, medjustranacki, dijalog

Izvor: TANJUG/ RADE PRELIĆ/

Grupa od šest stranaka – Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Demokratska stranka, Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret – poslali su predlog Sporazuma o izbornim uslovima u kojem se traži da se razdvoje datumi lokalnih, republičkih i predsedničkih izbora.

Pored toga, traže da se formira koordionaciono telo za javno informisanje (KTI) sa izvršnim ovlašćenjima.

Članovi tog tela bi bili, kažu, predstavnici stranaka koji su definisali sporazum, uz isti broj predstavnika vlasti i opozicije, i po jedan predstavnik novinarskih udruženja UNS, NUNS, NDNV.

U sporazumu postoje dve opcije šta bi to telo radilo – prva opcija je da se izabere “nezavisni urednički tim informativnog programa RTS-a i RTV-a”, koji će predložiti predstavnici novinarksih udruženja, a druga opcija je da se definiše nova programska šema prema kojoj bi predstavnici opozicije koja je postigla sporazum samostalno gostovali u emisijama na javnim servisima u trajanju od 30 minuta, i to od 18.30 do 19 časova.

Očekuju i tri puta nedeljno debatne emisije od 90 minuta od 21 čas i da se u svim informativnim emisijama, uključujući dnevnike, obezbedi jednaka zastupljenost vlasti i opozicije.

Traže i da se “nezavisnim medijima Beta, Fonet, Istinomer, KRIK, CINS, BIRN, Vreme”, obezbedi da dva puta nedeljno emituju svoje, kako oni tvrde, nezavisne sadržaje u trajanju od 30 minuta na javnim servisima u udarnim terminima.

Traže da se zabrani izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama u toku trajanja kampanje, osim kada su u pitanju unapred planirani državni poslovi ili vanredne okolnosti, ali bez prenošenja političkih stavova.

Ta grupa stranaka predlaže i koordinaciono telo za sprovođenje izbora u čiji sastav bi ušli i vlast i opozicija, kao i nevladine organizacije CeSID, CRTA i Transparentnost Srbija.

Telo bi, kažu, trebalo da obezbedi da građani slobodno, bez pritisaka i ucena, u poštenom izbornom procesu izraze svoju političku volju, odnosno podnosiće krivične prijave protiv lica koja zloupotrebljavaju biračke spiskove.

Traže i da se imenuje Poverenik za “zaštitu zaposlenih u javnom sektoru” koji će, kažu, sprečiti prisiljavanje zaposlenih da glasaju u skladu sa “ucenama”.

Stranka moderne Srbije (SMS) predlaže izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima, jer, kako se navodi, osobama sa invaliditetom nije garantovano ni pravo da biraju i budu birane.

Predlog je i da se ogarniči učešća grupa građana na republičkim perlamentarnim izborima, kao i da se ograniče finansije u predizbornoj trci, kako se ne bi ponavljala praksa ranijih izbornih ciklusa da onaj ko ima najviše novca odnosi i najveću pobedu.

Kada su u pitanju grupe građana, sav novac iz budžeta, ukazuje SMS, sliva se na račun fizičkog lica, a ne na račun pravnog lica, a novac svih građana se tako troši na visoko netransparentan način.

Srpski pokret Dveri podneo je 23 amandmana na Nacrt Radnog dokumenta evroparlamentaraca, a prvi je razdvajanje gradskih, predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Dveri su, kako je ranije i rekao predsednik te stranke Boško Obradović, konkretizovale ono što je nedefinisano u Nacrtu evroparlamentaraca, a odnosi se na medije, članstva opozicije u stalnom sastavu RIK-a, kao i formiranje nadzornog organa koji će kontrolisati primenu sporazuma i kompletan predizborni i izborni proces.

Dveri traže da se smanji broj potpisa na 8.000 koji je potreban za kandidovanje liste na republičkim izborima, da predsednik Republike ne može biti nosilac izborne listen a parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima.

Traže da se država obaveže na redvono budžetsko finansiranje svih stranaka koje su samostalno prešle dva odsto na izborima, kao i da se promeni sastav REM-a i da se izaberu novu urednici informativnog programa RTS-a i RTV-a.

Grupa stranaka oko SDS i Nove stranke traži da se objasni mogućnost da se “nezavisnim medijima omogući redovno emitovanje programa na nacionalnoj frekvenciji”.

Pitaju zbog čega nema civilnog društva u telu koje bi kontrolisalo medije u kampanji, a predlažu i da se rad RIK-a direktno prenosi na program RTS-a.

SDS, Nova stranka i druge organizacije primećuju da u tekstu EP piše da mere treba sprovesti šest meseci pre izbora, ali se, kažu, većina teksta odnosi na kampanju, što nije period od šest meseci, i traže preciziranje.

Narodna stranka Vuka Jeremića je uglavnom radila na preciznijem definisanju teksta evroparlamentaraca, pa, recimo, u njihom predlogu tamo gde piše “može” sada stoji “biće”.

 

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*