Tabaković: Kriptovalute nisu u Srbiji zakonsko sredstvo plaćanja

BEOGRAD –

Građani prilikom ulaganja sredstava u kupovinu bitkoina ili drugih virtuelnih valuta, treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti, kaže guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Govoreći o stavu monetarnih vlasti prema digitalnom novcu, Tabakovićeva za portal Biznis podseća da je centralna banka nekoliko puta ukazala na to da bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da ni NBS, niti drugi organi javne vlasti, ne garantuju za njihovu vrednost.

jorgovanka tabakovic

Izvor: Ilustracija:mc.rs

„Stav NBS povodom ovih pitanja se nije promenio ni nakon što je usvojen Zakon o digitalnoj imovini, odnosno virtuelne valute usvajanjem ovog zakona nisu postale zakonsko sredstvo plaćanja. Zakonom o digitalnoj imovini uređuje se poslovanje lica koja obavljaju poslove s digitalnom imovinom u Srbiji, u cilju uređivanja materije koja do sada nije bila uređena u našoj zemlji, osim u delu sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma kod pružalaca usluga povezanih s virtuelnim valutama“, kaže Tabakovićeva.

Ovim propisom se, samim tim, stvara pravna predvidljivost u poslovanju s digitalnom imovinom, a čiji samo jedan deo predstavljaju virtuelne valute, unapređuje poslovno i regulatorno okruženje i pruža doprinos dodatnoj digitalizaciji usluga u privredi u Srbiji, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode ovog oblika imovine, objašnjava ona.

Zakon, ističe ona, nema za cilj promovisanje ulaganja u virtuelne valute, već isključivo uređenje oblasti koja je znatno šira od virtuelnih valuta i koja do sada nije bila pravno uređena, a sve to radi uspostavljanja pravne predvidljivosti i sigurnosti i radi sprečavanja zloupotreba.

Napominje da najveću korist ovog zakona NBS vidi u omogućavanju izdavanja investicionih tokena koji će pozitivno doprineti finansiranju otpočinjanja poslovanja u našoj zemlji, jer su u toj fazi tradicionalni izvori finansiranja obično nepristupačniji.

Investicioni tokeni su u praksi zasnovani na realnim projektima, a ne instrumentima koji su se, kada je reč o virtuelnim valutama, uglavnom koristili u spekulativne svrhe, dodaje ona.

Guvernerka Tabaković podseća da, ni nakon donošenja Zakona o digitalnoj imovini, privredni subjekti ne mogu neposredno kupovati i prodavati robu i usluge za virtuelne valute, već isključivo posredstvom pružaoca usluga koji ima dozvolu za rad NBS za prihvat i konverziju virtuelnih valuta.

„To funkcioniše tako što trgovac dobija isključivo dinare na svoj račun za prodatu robu i usluge, a koje mu prenosi licencirani pružalac usluga, na osnovu kupčevih virtuelnih valuta, koje je primio. U ovom trenutku nijedan pružalac usluga nema dozvolu za rad NBS za prihvat virtuelnih valuta“, izričita je Tabakovićeva.

Na pitanje da li je, s obzirom da se u Srbiji već nude i stanovi za kriptovalute, moguće da promet digitalnim novcem utiče na monetarnu stabilnost, Tabakovićeva naglašava da se „monetarna i finansijska stabilnost u Srbiji, zahvaljujući merama NBS, na bilo koji način ne može ugroziti prometom virtuelnih valuta“.

„Određeni mehanizmi zaštite finansijskog sektora utvrđeni su i Zakonom o digitalnoj imovini. Tim propisom je predviđeno da finansijske institucije pod nadzorom NBS, kao što su poslovne banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, platne ili institucije elektronskog novca, ne mogu u svojoj imovini imati digitalnu imovinu, kao ni instrumente povezane s digitalnom imovinom. Ne mogu imati ni instrumente vezane s digitalnom imovinom, niti ulozi u kapital tih institucija mogu biti u digitalnoj imovini“, objašnjava guvernerka.

Takođe, dodaje da finansijske institucije ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga, osim izuzetno u slučaju usluge čuvanja i administriranja digitalne imovine, za račun korisnika digitalne imovine, i to samo u delu čuvanja kriptografskih ključeva, koju mogu da pružaju isključivo poslovne banke.

Napominje i da finansijske institucije, pod nadzorom NBS, kao ni lica koja su povezana s tim institucijama, ne mogu biti osnivači, niti imati direktno ili indirektno vlasništvo u pravnom licu koje pruža usluge povezane s digitalnom imovinom.

Te institucije i lica, ističe ona, ne mogu ni učestovati u upravljanju, niti biti članovi organa tog pravnog lica ili njegovi zastupnici, niti mogu biti lica koja neposredno rukovode poslovima pružanja usluga povezanih s digitalnom imovinom u tom pravnom licu.

Finansijske institucije, takođe, ne mogu da prihvataju digitalnu imovinu kao sredstvo obezbeđenja.

„U svakom slučaju, NBS u okviru svojih zakonom utvrđenih nadležnosti nastavlja da prati sva dešavanja na tržištu virtuelnih valuta i spremna je da preduzme adekvatne mere i aktivnosti ako u bilo kom trenutku to bude potrebno“, zaključila je Tabakovićeva.

 

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*