U trci za Jelisejsku palatu i tri „seksualna predatora”

Skoro 300 uticajnih žena otvorenim pismom u „Mondu” zatražilo da se onemogući da javne funkcije dolaze političari optuživani za silovanje, seksualno zlostavljanje i nasilje u porodici

Protest žena protiv imenovanja ministara Žeralda Darmanena i Erika Dipon-Moretija u julu 2020. (Foto EPA-EFE/Yoan Valat)

Posle filmske industrije, sporta i medija, na meti globalnog pokreta „I ja takođe” u Francuskoj našao se i svet politike. Nekoliko meseci uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora 285 uticajnih žena iz levog političkog spektra u javnom apelu objavljenom u „Mondu” zatražilo je da se političari optuživani za seksualne napade uklone iz javnog života.

„Mi, žene koje se bavimo politikom, izabrane zvaničnice, saradnice, službenice, vođe zajednica, aktivistkinje koje smo redovno u kontaktu s političarima, ali pre svega građani, pozivamo svet politike da pruži sveobuhvatan odgovor na seksualno i rodno zasnovano nasilje koji su počinili naši politički predstavnici”, poručuje se u pariskom listu.

Među potpisnicima apela su levičarska poslanica Manon Obri, socijalistička senatorka i bivša ministarka za ženska prava Lorans Rosinjol, funkcionerka Zelenih Sandra Regol, Elen Bidar, zamenica gradonačelnika Pariza iz Francuske komunističke partije.

Pokretači peticije otvorili su i posebnu veb-stranicu na kojoj su u tri tačke saželi obećanje u borbi protiv seksualnog nasilja u politici. Cilj je, kako kažu, da ga potpišu izabrani zvaničnici i lideri političkih partija, kako bi ova tema dominirala tokom izborne kampanje naredne godine.

Potpisnice otvorenog pisma ističu da se u izbornoj trci za Jelisejsku palatu u aprilu 2022. godine nalaze tri kandidata, odnosno potencijalna kandidata, koji su optuživani za seksualne napade: „To ih ne sprečava da veruju kako su dostojni da budu na visokim pozicijama. To pokazuje koliko su ravnodušni prema žrtvama seksualnog nasilja”.

Iako nisu navele konkretna imena političara koje prozivaju, dnevni list „Liberasion” je otkrio da je među prvima Erik Zemur, popularni TV voditelj ekstremno desničarskih stavova, koji se upustio u politiku s predsedničkim ambicijama. Zemura, čiji je rejting u stalnom porastu, nekoliko žena je optužilo za seksualno nasilje. Druga dvojica su antievropski političar Fransoa Aselino, koji je pod istragom zbog seksualnog napada, i nezavisni poslanik Žan Lasal, koga je nekoliko žena optužilo za seksualno uznemiravanje.

Pokretači inicijative kažu da je vreme da se političari suoče s odgovornošću i da se prestane s praksom da se u parlament, gradske skupštine i regionalna veća biraju političari koji su ne samo optuživani, već i osuđivani za silovanje, seksualno zlostavljanje, nasilje u porodici.

Na društvenim mrežama već su počele da se šire priče žena koje su doživele seksualno uznemiravanje političara. Tako je Matilda Vijo, koja radi kao pomoćnica u parlamentu, na „Tviteru” podelila svoje iskustvo: „Jedan od aktuelnih predsedničkih kandidata mi je rekao, svojim regionalnim naglaskom, da je dugo gledao moju zadnjicu i razmišljao može li stati samo u jednu njegovu ruku.”

Brojni francuski političari, iz svih stranaka, dovođeni su u vezu sa seksualnim i seksističkim nasiljem. Među njima je najpoznatiji slučaj Dominika Stros-Kana, koji je 2011. podneo ostavku na mesto direktora Međunarodnog monetarnog fonda i završio u zatvoru zbog seks-skandala.

Zamenik predsednika parlamenta Denis Bopin podneo je 2016. ostavku nakon što ga je osam žena optužilo za seksualno uznemiravanje tokom nekoliko godina. Jedna od navodnih žrtava bila je bivša portparolka Zelene stranke Sandrin Ruso, koja među potpisnicama otvorenog pisma „Mondu”. Iste godine i bivši ministar finansija Mišel Sapen priznao je da se ponašao „neprikladno” prema jednoj novinarki, iako je negirao da je bila reč o uznemiravanju.

Da borba protiv seksualnih predatora na javnim funkcijama dobija i sudski epilog pokazuje slučaj Žorža Trona, konzervativnog gradonačelnika mesta Neji na Seni. On je u februaru ove godine osuđen na pet godina zatvora zbog silovanja člana svog osoblja.

U julu prošle godine stotine aktivista za ženska prava protestovale su u Parizu, jer je francuski predsednik Makron tokom rekonstrukcije vlade za ministra policije postavio Žeralda Darmanena, optuženog za silovanja, a Erika Dipon-Moretija za ministra pravde zato što je otvoreno kritikovao pokret „I ja”. Darmanen, koji je ranije bio i na funkciji ministra finansija, bio je 2009. optužen za silovanje Sofi Paterson-Spac, ali je istražni sudija zatvorio istragu o tom slučaju.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*