Urgentno hraniteljstvo – hitno zbrinjavanje dece u kriznim

NOVI SAD: Prema podacima Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad iz oktobra 2020, Južnobački, Srednjobanatski i Sremski okrug ukupno broje 683 hraniteljske porodice, u kojima je 1.067 dece našlo privremeno utočište.
d
Foto: Dnevnik (Filip Bakić)

U Južnobačkom okrugu, ova ustanova je do sada brinula o 382 mališana, zbrinuta u 302 hraniteljske porodice, a upravo je preuzela nadležnost i u opštinama Žabalj, Titel, Bečej i Vrbas s ukupno još stotinak novih hraniteljskih porodica. Onima sa dugogodišnjim iskustvom u ovom humanom poslu poverena je uloga urgentnog hraniteljstva, koje se primenjuje u situacijama kada Centar za socijalni rad proceni da je bezbednost deteta ugrožena, te je neophodno da se ono bez odlaganja izmesti iz biološke porodice.

Prema rečima direktorke CPSUNS Ivane Koprivice, to znači da su porodice koje su se odlučile za ovaj vid hraniteljstva 24 sata otvorene za prijem dece u skladu s potrebama, mogućnostima i procenama.

– U regionu koji smo preuzeli, imamo 25-30 urgentnih smeštaja u toku godine – dodaje Koprivica. – Što se tiče zakona, urgentne hraniteljske porodice tretiraju se jednako kao standardne. Nisu dodatno plaćene niti imaju beneficije, ali je za Novi Sad specifično da prepoznaje njihov značaj, te se prema rešenju Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu, osim posebne opreme, pri prvom smeštaju za decu do tri godine obezbeđuje paket sredstava za higijenu i hrane u vrednosti od 10.000 dinara, dok on za uzrast između četiri i sedam godina iznosi 12.500 dinara. Osim toga, uoči Božića i Uskrsa tradicionalno organizujemo akcije prikupljanja pomoći u vidu potrošnog materijala: pelena, vlažnih maramica, krema, jer se dešava da urgentni hranitelji čekaju prvu nadoknadu i po dva meseca. Odziv građana je odličan, a ovih dana dobili smo donaciju i od „Nektara”, tako da je upravo u toku podela kašica i sokića za bebe. Naša država je zakonom uredila da mališani do tri godine ne smeju da se zbrinjavaju u institucijama, tako da u hraniteljske porodice, vrlo često, smestimo i bebe, nekada i direktno iz porodilišta.

Kako kaže socijalna radnica i supervizorka Vesna Aničić, posle odluke Centra za socijalni rad da zbrine dete koje trenutno iz nekog razloga ne može da živi u biološkoj porodici, na Centru za porodični smeštaj i usvojenje je da obezbedi hraniteljsku porodicu koja pruža stabilno i sigurno okruženje, gde će dete biti zaštićeno. Budući da se dete premešta po hitnom postupku, ono je potpuno nepripremljeno na novu situaciju, a traumatizaciju najčešće prati osećaj straha, nesaradljivosti, nepoverenja u odrasle ljude. Zbog toga je veoma važna uloga savetnika za hraniteljstvo, koji je svaki dan u kontaktu s hraniteljima nakon smeštaja deteta u urgentnu porodicu, a najmanje jednom nedeljno u njihovom domu, usmeravajući ih, pružajući potrebnu pomoć i podršku.

– U situaciji kada se dete bez odlaganja mora izmestiti iz krizne situacije, od nas se očekuje da ponudimo urgentnu hraniteljsku porodicu koja, pre svega, ima višegodišnje pozitivno iskustvo u bavljenju hraniteljstvom, koja može da se nosi s krizama, koja ima kapacitet da brine o deci različitog uzrasta, da se lako prilagođava promenama. Iz svake opštine izdvojili smo bar po dve takve porodice, koje će biti dostupne kolegama iz CSR 24 sata. Uglavnom biramo višečlana domaćinstva, kako bi uvek neko bio dostupan za brigu o detetu. Predviđeno je da urgentni smeštaj bude kratkoročan, najduže do 60 dana. Za to vreme dete treba da se oseti sigurno i da se pažljivo pripremi za ono što sledi, bio to povratak kod roditelja kada se razreši kriza ili odlazak u drugu hraniteljsku porodicu, u čemu prvenstvo imaju srodnici. Deca ostaju kraće ili duže vreme u hraniteljstvu, a najduže do punoletstva, odnosno, do završetka školovanja.

Kako kažu sagovornice, ulogu hranitelja mogu preuzeti i pojedinci. Pa iako u ovome prednjače žene, ima primera da i muškarci preuzimaju ulogu hranitelja. Neretko se dešava da i kompletna porodica dođe na obuku za hraniteljstvo, u zajedničkoj želji da pomognu najmlađima na ovaj način.

– Predviđena procedura daje nam prostora da procenimo svakog kandidata kako bi se isključio bilo kakav rizik koji može ugroziti dete. Svojstva ličnosti kandidata za hranitelje koji kreću u postupak procenjuju se na osnovu dokumenata koje prilažu, kućnih poseta i stručne procene. Dokumentacija koju prilažu hranitelji može da ukaže da postoje smetnje za bavljenje ovim poslom – objašnjava Aničićeva.

Svaki član stručnog tima, koji čine psiholog, pedagog i socijalni radnik, iz svog aspekta procenjuje oblast porodičnog života jedne hraniteljske porodice i zajednički pravi njen profil. Nakon toga kandidate upućuju na obuku, gde se upoznaju sa specifičnostima ove usluge, te dobijaju mogućnost da naprave samoprocenu i donesu odluku da li su spremni da preuzmu ulogu hranitelja.


Radno i u pandemiji

Da bi ova delatnost opstala i razvijala se, neophodna je kontinuirana pomoć savetnika za hraniteljstvo. Zato je važno da i u periodu pandemije savetnici budu dostupni hraniteljskim porodicama i pružaju podršku, napominje Ivana Koprivica.

– Dok smo za vreme vanrednog stanja imali ograničene terenske posete, sada nastavljamo s uobičajenim radom uz sve mere zaštite. Naravno, svakodnevno izveštavamo i o tome koliko imamo kovid pozitivnih. Imamo prvenstveno podržavajuću ulogu jer su nama hranitelji partneri, pa kada se pojavi problem, radimo na njihovom rešavanju. Imamo i nadzornu ulogu, koja podrazumeva praćenje da li su standardi o hraniteljstvu ispoštovani, kakav je kvalitet brige, da li je dete zanemareno na bilo kom nivou, zdravstveno, razvojno, obrazovno.


– Za nekog ko je motivisan da bude hranitelj, to nije komplikovana procedura – dodaje Aničićeva. – Nama ne trebaju porodice koje nikada nisu imale životne probleme, naprotiv, nama je ključno da vidimo kako ti ljudi reaguju u situacijama kada se suoče sa krizom, da li „zbijaju snage” i uspešno prevazilaze poteškoće. Naravno, važni su nam i stambeni uslovi, koje jasno propisuje Pravilnik o hraniteljstvu.

Budući da se često ne pravi razlika između hraniteljstva i usvojenja, ključno je znati da je hraniteljstvo privremeni oblik zaštite, dok usvojenje nudi stalnost i predstavlja specifičan vid roditeljstva.

– Koncept socijalne zaštite jeste da se podrži biloška porodica u brizi o deci i da se osnaži, ali ako to nije moguće, onda je društvo obavezno da obezbedi odgovarajuću alternativnu porodicu za decu –  ističe Aničićeva govoreći o pozitivnim aspektima hraniteljstva, ali i o požrtvovanosti onih koji su odlučili da se posvete ovom pozivu. – Nije im nimalo lako, posebno u malim sredinama gde nema dovoljno resursa, pa, recimo, ukoliko dete ima zdravstvene poteškoće, na preglede i kontrole moraju doći u Novi Sad. Neke hraniteljske porodice pokazale su veliku humanost time što su odlučile da ličnu nadoknadu uplaćuju na bankovne račune svojih štićenika.

 

 

IZVOR:DNEVNIK

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*