Vujović: Zakon o klimatskim promenama čuva okolinu i zdravlje

BEOGRAD –

Zakon o klimatskim promenama će doprineti borbi protiv klimatskih promena kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, rekla je danas ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović, obrazlažući u parlamentu predlog ovog zakona.

Navela je da se sa zakonom čeka duže od tri godine, otkada je počeo da se najavljuje i otkada je pripremljen prvi nacrt, jer je tematika kojom se bavi i koju rešava izuzetno složena.

„Srbija će biti među prvim zemljama na zapadnom Balkanu koja će usvojiti ovakav zakon i mi time potvrđujemo da su pitanja iz ove oblasti došla na visoko mesto među prioritetima Vlade Srbije“, rekla je Vujović.

Istakla je da je Srbija opredeljena da svoj budući rast i razvoj bazira na inovacijama i zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta.

Ministarka je ukazala je da naša zemlja pripada jednom od najugroženijih regiona u smislu uticaja klimatskih promena.

U tom smislu je navela da je trend rasta srednje godišnje temperature u Srbiji veći nego na globalnom nivou, što je posebno uočljivio posle 1980. godine.

Istakla je da je Srpska napredna stranka nasledila ogromne probleme u oblasti zaštite životne sredine i da će se sa njima izboriti kao što se izborila i sa problemima u ekonomiji, velikoj nezaposlenosti i slično.

„Obaveza nam je da sačuvamo zemlju za buduće generacije a usvajanjem ovog zakona pokazaćemo spremnost da se suočimo sa problemima u klimatskim promenama i da brinemo za građane“, naglasila je Vujović.

Dodala je da uticaj klimatskih promena na građane i privredu više ne sme da se zanemaruje i da su ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, požara i toplotnih talasa sve jači i učestaliji.

Navela je i da se štete i gubici u Srbiji koje su izazvale elementarne nepogode i prirodne katastrofe od 2000. godine do danas procenjuju na oko sedam milijardi evra.

Analize su pokazale da negativni uticaji promene klime na bruto domaći proizvod rastu sa porastom srednjih globalnih temperatura pri čemu je više od 70 odsto gubitaka povezano sa sušom i visokim temperaturama dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile poplave.

Ministarka je ukazala da su uticajem negativnih efekata klimatskih promena, najviše pogođeni zdravlje, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.

Prema njenim rečima ovaj krovni zakon će doprineti borbi protiv klimatskih promena, kroz uspostavljanje sistema za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i sistema za povećanje otpornosti sektora koji su najviše pogojeni klimatskim promenama.

„To će se pozitivno odraziti i na privredni rast i razvoj, povećanu konkurentnost privrede, privlačenje investicija, posebno u skladu sa standardima i zahtevima tržišta Evropske unije“, rekla je Irena Vujović.

Dodala je da se Predlogom zakona propisuje izrada važnih strateških dokumenata, koji treba da se donesu u roku od dve godine od usvajanja Zakona o klimatskim promenama.

Reč je o strategiji niskougljeničnog razvoja, Akcionom planu za sprovođenje strategije kao i Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ovi dokumenti, kako je objasnila, imaju za cilj da utvrde smernice za ekonomski razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u sektorima energetike, industrije, poljoprivrede, saobraćaja, građevinarstva i upravljanja otpadom.

Sprovođenjem Zakona bi se, navela je ministarka Vujović, doprinelo poboljšanju stanja životne sredine, boljem kvalitetu vazduha i zdravlju građana.

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*