Za legalizaciju kanabisa dve trećine mladih

Droga je odavno izgubila oreol zabranjenog voća, a rasprave koje se u javnosti vode oko legalizacije marihuane imaju za posledicu da mnogi mladi misle da kanabis nije štetan, piše Politika.

Naš zakon i stručnjaci za sada ne prepoznaju kanabis kao lek (Foto IRKA)

Svaka druga mlada osoba u našoj zemlji probala je marihuanu, a dve trećine mladih zalaže se za legalizaciju kanabisa, bilo u medicinske ili „korisničke” svrhe, govore podaci izvedeni iz najnovijeg istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji”. Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku mladih, starosti od 15 do 30 godina, takođe upozorava da je svaka osma mlada osoba konzumirala ekstazi i kokain, a sredstva za smirenje koristilo je čak 15 odsto pripadnika mlade generacije. Svaka deseta mlada osoba makar jednom je probala amfetamine, a halucinogenu drogu LSD konzumirala su četiri procenta njih. Autori ove studije ističu da još više zabrinjava procenat mladih koji piju – čak 92 odsto probala su alkohol, a polovina pije češće od jednom nedeljno. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da trećina mladih svakodnevno puši, a dodatnih 14 procenata ponekad zapali cigaretu.

Činjenicu da je ovako visok procenat mladih priznao da koristi psihoaktivne supstance generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije Miljana Pejić tumači lakom dostupnošću i niskom cenom droga i dodaje da se one mogu lako nabaviti u svakom kafiću ili klubu – od strane vršnjaka ili dilera.

– S druge strane, podatak da veliki broj mladih ima potrebu da „dizajnira” realnost uz pomoć narkotika govori da je njima neudobno u svetu koji ih okružuje i traže izlaz iz tegobne svakodnevice. Zbog toga se mora voditi računa ne samo o fizičkom već i o mentalnom zdravlju mladih. Nas ozbiljno brine i broj mladih koji svakodnevno ili povremeno pije jer je naše društvo veoma tolerantno prema alkoholnim pićima, a potpuno je neprihvatljivo da muškarac u kafani naruči bilo šta sem žestokog pića. Iako je alkohol zvanično zabranjen maloletnicima, gotovo svaki tinejdžer može da kupi piće u trafici, a pritisak vršnjaka da se svaki izlazak „zalije” pićem je veliki. I u roditeljskom domu uz alkohol se proslavljaju rođenja i krštenja, rođendani, venčanja, proslave Nove godine i porodične slave, pa ne treba da čudi što je piće postalo saputnik u odrastanju mladih – ističe Miljana Pejić.

Dr Mira Kovačević, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici, kaže da nije iznenađena ovako visokim brojem mladih koji su eksperimentisali s psihoaktivnim supstancama jer je droga odavno izgubila oreol zabranjenog voća, a rasprave koje se u javnosti vode oko legalizacije marihuane imaju za posledicu i to da mnogi mladi misle da kanabis nije štetan.

– Konfuzne su poruke koje mladi dobijaju kroz priče o legalizaciji marihuane – ako čuju da se kanabis preporučuje u lečenju nekih bolesti, oni razumeju da se ova droga može koristiti bez posledica. Ne prave razliku između kanabisa i preparata na bazi kanabisa, kao što su čajevi ili neka alkoholna pića, iz kojih je „izvučen” THC, koji ima psihoaktivno dejstvo. Kada mladi to „prevedu” na jezik svog razumevanja, dolaze do zaključka da marihuana nije droga, baš kao što neki alkoholičari za pivo kažu da nije alkohol već hrana. Istina je, naravno, potpuno drugačija – uzimanje kanabisa je eksperiment čije se posledice ne mogu predvideti. Nikad se ne zna kako će mlada osoba reagovati na dim marihuane i da li će se zaustaviti na jednom džointu ili će krenuti putem zavisnosti – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da su prethodne generacije odrastale uz dramatična upozorenja svojih roditelja da je droga nešto opasno i strašno, što ih može koštati života. Mladi danas odrastaju uz filmove u kojima veliki broj glavnih junaka konzumira kokain ili amfetamine, a u mnogim zapadnim zemljama koje su legalizovale kanabis ima više konzumenata marihuane nego pušača. S druge strane, cena droge pada, standard raste i gotovo svaka mlada osoba može sebi da priušti rekreativno, odnosno povremeno, uzimanje droge, ističe dr Mira Kovačević i dodaje da jedna tableta ekstazija košta između 500 i 1.000 dinara.

– Ako se nekada za marihuanu govorilo da predstavlja „ulaznicu” za narkomaniju, to danas važi za „dizajnirane” droge, kao što su ekstazi i amfetamini, za koje mladi naivno veruju da su droge za jednu noć. Popularnosti ekstazija doprinosi i činjenica da nema opasnosti od dobijanja virusa HIV-a i hepatitisa, koji se prenose zaraženim špricevima prilikom konzumacije heroina, a istina je da samo jedna tableta može koštati života mladu osobu, kao što je to bio slučaj s petnaestogodišnjom devojčicom iz Aranđelovca – upozorava direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Ona dodaje da su i sedativi prisutni u skoro svakoj kućnoj apoteci jer se dobijaju kao „pomoćna” terapija u lečenju visokog krvnog pritiska, od koga pati polovina naših sugrađana. Danas nije uobičajeno da sami roditelji daju mladima neko sredstvo za smirenje ako su uznemireni ili izlaze na ispit, pa ne treba da iznenađuje što su pilule postale uobičajeni način za dizajniranje raspoloženja.

 

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*