Za vreme okupacije NDH u Sremu je stradalo više ljudi nego što su beležile zvanične evidencije

Tokom Drugog svetskog rata u Sremu je stradalo 3.600 ljudi više nego što je pisalo u dosadašnjim zvaničnim evidencijama, zaključak je Komisije za prikupljanje podataka koju je osnovala Vlada Vojvodine. U jednom od najviše pogođenih područja bivše Jugoslavije pod okupacijom Nezavisne Države Hrvatske stradalo je više od 39.500 Sremaca, većinom civila.

Baka Seka je imala 13 godina kada su Nemci i ustaše okupirali Srem i svedok je njihovih zverstava.

„Ja sam bila i bolesna posle toga, nervno bolesna, kada sam videla braću. Videla sam i Savu Šumanovića. Mom bratu Urošu je oko visilo, ruka polomljena. Savi ruka polomljena. A ruke vezane. Vezane žicom. Oni svi plavi, izobličeni“, ispričala je Marica Seka Todorović.

Ko nije ubijen u svom mestu, deportovan je u sabirni logor u Sremsku Mitrovicu, u Jasenovac ili na Staro sajmište. Ovaj originalni snimak streljanja, najblaža je smrt ukoliko se uporedi sa ostalim načinima ubijanja.

„Vežu čoveka na plato neki. Skinu ga golog i samo malo zadenu tako tu da se oseti krv. Tog pacova tu metnu. Pacov ga jede živog. Zamislite to. On urliče, dere se, a oni igraju i pevaju“, kaže baka Seka.

Samo osam posto od skoro 40.000 ubijenih Sremaca bili su vojnici, a među civilima 11 procenata su deca. Ubistva nisu jedini zločini ustaša.

„Nisu uništavani samo ljudski životi, nego i ono što je bio kulturni identitet i znamo naravno i za prisilno prekrštavanje koje je bilo u jeku“, ističe istoričar dr Milan Koljanin.

Rezultati rada Komisije objavljeni su na sajtu Arhiva Vojvodine, sa skoro 4.000 stranica imena žrtava i originalnim fotografijama i dokumentima.

„Nastavljamo istraživanja. Želimo da popišemo sve žrtve na teritoriji Banata, na teritoriji Bačke i time odužimo važan dug i prema onima koji su svoje živote dali za slobodu ove zemlje, ali i prema onima koji dolaze posle nas“, izjavio je Igor Mirović, predsednik Vlade AP Vojvodine.

Masovnost ustaških zločina u Sremu ogleda se i u činjenici da ne postoji naseljeno mesto bez spomenika žrtvama. Svi su na sajtu, a mnogi od njih, decenijama zapušteni, obnovljeni su tokom rada komisije.

 

 

 

IZVOR:RTS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*