Kako se navodi, zahtevi koji se procene da vode ka ucenjivanju biće odmah odbacivani „sa vrata”, te se tako reketašima i ucenjivačima neće ostaviti prostor da uđu u proceduralne zavrzlame.
Kroz uputstvo se onemogućava i da neki od zaposlenih u katastru dođu u iskušenje da pomažu reketašima prolongiranjem postupaka, izgovarajući se na nedovoljno jasne procedure.
Uputstvima je RGZ reagovao, kako se navodi, na sve češću pojavu ucenjivanja vlasnika nepokretnosti podnošenjem katastru očigledno neosnovanih zahteva za zabeležbe.
Geodete navode da je praksa da se podnese više zahteva u kratkom periodu i da čim se jedan zahtev reši, izjavljuju žalbu; a kada se i žalba odbije, ponovo podnose isti ili sličan zahtev, koji opet mora da se reši.
Žalba na žalbu i vlasnik meta za dogovor
RGZ navodi da iako katastar redovno odbacuje zahteve zabeležbe, ponovnim podnošenjem i korišćenjem žalbi stvara se utisak da sistem ne može da se izbori sa njima. Vlasnik nepokretnosti zbog toga trpi pritisak jer mu se u izvodu iz katastra stalno pojavljuju zahtevi za zabeležbu spora u teretima, usled čega gubi poverenje potencijalnih kupaca, odnosno ulagača i etiketira se kao problematičan, objašnjeno je iz RGZ-a.
Kako se navodi, vlasnik nepokretnosti onda postaje laka meta pa, suočen sa probijanjem rokova i propašću planova, spreman je za dogovor sa onima koji su mu problem i napravili.
RGZ naglašava da je reč o klasičnoj iznudi i dodaje da je hitno reagovano uputstvom koje je poslato katastrima jer su sada takve pojave dobile na zamahu.
Koliko u brojevima ima ovakvih predmeta zavod nije naveo, osim što je golim okom vidljivo da stanogradnja ne posustaje u proteklih dve i po decenije i da u toj izgradnji treba tražiti investitore reketaše”.
Obično su investitori upoznati sa planovima urbanista o lokacijama na kojima će, u većini slučajeva, porodične kuće biti zamenjene višespratnicom, pa i pre nego što vlasnici kuća to saznaju, obilaze ih i nude im novac za otkup parcele. Novosadski investitori nisu zainteresovani da pričaju ima li zloupotrebe prilikom otkupa privatnih nekretnina ili, kako u Zavodu kažu, ucenjivanja.
Jedan od njih , koji je malčice otvorio temu “Dnevniku”, pod uslovom da bude anoniman, naveo je da povod za reakciju geodeta verovatno postoji, ali da u kupoprodajama ne postoji velika mudrost. – Izmeri se veličina placa, bruto i neto površina i na osnovi plana urbanista, koji podrazumeva spratnost objekta, izračuna koliko može da bude izgrađeno stanova, koje veličine i ponudi novac vlasniku kuće. Odmah se sklopi ugovor o kupoprodaji i overi i investitor odmah može da traži dozvolu za gradnju i počne pripreme za otvaranje gradilišta.
U medijima do sada nije pisalo da se vlasnici nekretnina žale na investitore da malo plaćaju za nekrentine koje se u najvećem broju slučajeva ruše radi izgradnje objekata za kolektivno stanovanje, niti da ih ucenjuju da nekretnine prodaju ispod tržišne cene. Obično vlasnik kuće dobije stan na toj parceli, ako se drugačije ne dogovore.
U Novom Sadu bilo je primera pre više od dve decenije, kada je stanogradnja počela da se razvija, da vlasnici nisu ni po koju cenu hteli da prodaju porodične kuće pod izgovorom da na istoj adresi žive generacije iste fmailije. Ali pod pritiskom usvojenih urbanističkih planova, brzo su prihvaitli novonastale prilike.
Na dugačko se od tada pisalo o bespravnoj gradnji, raznovrsnim prevarama investitora, od toga da jedan stan prodaju više puta do probijanja rokova izgradnje, izgradnje više spratova mimo plana i slično.
Ali nije bilo reči o pritiscima na vlasnike da nekrentine prodaju ispod cene koštanja na tržištu, zato saopštenje RGZ izaziva pažnju jer se, umesto prevara, pojedini investitori sada bave, očigledno, drugim sredstima da u izgradnji što bolje prođu finansijski.
IZVOR.DNEVNIK
Be the first to comment