Biometrijskim softverom kontrolisali radnike u Domu zdravlja „Stari grad”

Identifikacija zaposlenih snimanjem lica ne sprovodi se čak ni u institucijama koje obavljaju poslove bezbednosti, kao što su MUP ili BIA, pa treba utvrditi razloge zbog kojih je oprema za biometrijsku identifikaciju uvedena u jednu zdravstvenu ustanovu, kao što je slučaj sa Domom zdravlja Stari grad, kaže predsednik Sindikata policije i policijskih starešina Blažo Marković.

Podsetimo, svi zaposleni u Domu zdravlja „Stari grad” su od aprila do jula meseca ove godine morali prilikom dolaska na posao i odlaska sa radnog mesta da se zaustave na portirnici i okrenu lice prema tablet računaru koji je snimio njihovo lice i obrađivao lične karakteristike, odnosno prikupljao biometrijske podatke.

Marković ističe da je u ovom slučaju neophodno ispitati da li je za skupu opremu potrošen državni novac, bez saglasnosti nadležnog Ministarstva zdravlja i koji je bio krajnji cilj takvog projekta.

– Kod nas u MUP i u stanice policije ulazi se sa identifikacionom karticom i ne koriste se biometrijski podaci. Pretpostavljam da je oprema koja je korišćena u Domu zdravlja „Stari grad” veoma skupa. Mislim da bi u ovom slučaju i BIA i Uprava kriminalističke policije imale dosta posla da se raspitaju i utvrde koji su bili razlozi da se tako nešto preduzme u Domu zdravlja u Starom gradu. Postavlja se pitanje koje su bile krajnje namere, da li je trebalo da neko bude isteran sa posla. Ne verujem da je direktor dao iz svog džepa za takav softver, ili da je reč o nekakvoj donaciji, već je najverovatnije to novac iz državnog budžeta – kaže Blažo Marković za „Politiku”.

Ističe da bi za Dom zdravlja u centralnoj beogradskoj opštini bilo mnogo bolje da je novac izdvojen za aparate poput skenera i za opremu koja bi doprinela zdravstvenoj zaštiti građana, a ne da bi se prikupljali biometrijski podaci o zaposlenima i da bi se na taj način evidentiralo kada oni dolaze na posao i odlaze sa posla.

– Vrlo sam neprijatno iznenađen. U vreme kada je zdravlje važnije nego ikada, neko se setio u Starom gradu da kupi softver da bi kontrolisao radnike. Mislim da Mislim da BIA treba da proveri ugovore na osnovu kojih je kupljena ta oprema, da pročešlja sve račune i vidi ko je doneo takvu odluku. Moguće da je to bio nekakav pilot projekat – kaže Blažo Marković.

Podseća da zakonom nije regulisano prikupljanje biometrijskih podataka i postavlja pitanje zašto je to bilo potrebno u zdravstvenoj ustanovi i da li je neko od zaposlenih u njoj bezbednosno interesantan za strane agenture. Veruje da u domovima zdravlja postoji unutrašnja kontrola od strane obezbeđenja i veruje da lekari i medicinske sestre ne iskaču kroz prozor da bi napustili radno mesto u toku radnog vremena.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti utvrdio je prošle nedelje da Dom zdravlja „Stari grad” nije imao pravni osnov za uvođenje video-nadzora i softvera za prepoznavanje lica zaposlenih. Čak i ako postoji pristanak zaposlenih za ovakav vid identifikacije prilikom dolaska na radno mesto, sistem obrade biometrijskih podataka zaposlenih nije regulisan zakonom, pa samim tim nije moguće njegovo sprovođenje u praksi.

Na to su najpre ukazali pravni stručnjaci iz organizacije „Partneri Srbija” i obavestili o slučaju poverenika za informacije od javnog značaja. Poverenik je doneo rešenje kojim Domu zdravlja daje rok od 15 dana da obriše podatke prikupljene fotografisanjam zaposlenih i da u istom roku obavesti sve zaposlene od kojih su podaci prikupljeni o brisanju tih podataka.

U dopisu koji je poverenik dostavio organizaciji „Partneri Srbija” navodi se da je tokom inspekcijskog nadzora utvrdio da je Dom zdravlja vršio obradu podataka o ličnosti zaposlenih bez valjanog pravnog osnova i u suprotnosti sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje se odnose na obradu biometrijskih podataka.

Kancelarija poverenika je svu dokumentaciju u vezi sa ovim slučajem prosledila Ministarstvu unutrašnjih poslova, budući da je „vršenje video-nadzora nad prostorom koji se koristi za javnu upotrebu uređeno odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju kao i pripadajućim podzakonskim aktima, a da nadzor privatnog obezbeđenja vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležne inspekcijske službe”.

Izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija” Ana Toskić Cvetinović rekla je u izjavi za medije da Dom zdravlja nije imao zakonski osnov za ovakvu aktivnost, a da nije sproveo ni procenu uticaja na zaštitu podataka, što je obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u slučajevima obrade podataka koji mogu imati uticaj na ljudska prava i slobode, što korišćenje softvera za automatsko prepoznavanje lica svakako jeste.

Pravnici objašnjavaju da je reč je prekomernoj obradi podataka, čime je prekršeno i načelo srazmernosti, svrsishodnosti i minimizacije podataka, jer je za istu svrhu mogla biti odabrana i neka druga, manje invanzivna metoda obrade podataka, kao što je klasično registrovanje prisustva upisivanjem ili korišćenje elektronskih kartica za evidentiranje zaposlenih.