Advokatura Srbije danas obeležava 158. godišnjicu od donošenja prvog Zakona o pravozastupnicima i ovaj dan slavi kao dan uspostavljanja advokatske profesije kao organizacije u Srbiji.
Tim povodom Advokatska komora Srbije (AKS) izrazila je uverenje da će advokatura Srbije ostati kao i uvek hrabra, slobodna i svoja.
Podseća da se reč advokat, odnosno odvjetnik prvi put pominje u Zakonopravilima Svetog Save iz 1219. godine kada je propisano da će svaki onaj koji je gluv, nem ili nema sredstava da bude zastupan na sudu, dobiti svog odvjetnika da ga zastupa.
AKS napomiće da se koreni advokature u Srbiji sreću i u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine koji propisuje da će sirotinji koja nije u stanju da se parniči ili brani biti dat zastupnik da se za nju parniči.
Ovo su, kako ocenjuje AKS, lepi primeri i dokazi postojanja advokatske profesije i njene neophodnosti u bilo kom društvu koje želi da se naziva civilizovanim. „Suprotstavljanje bezakonju i bilo kom ugrožavanju prava građana jeste istorija srpske advokature“, navodi se na sajtu AKS.
Dan advokature sutra će biti obežen svečanomn akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu u organizaciji AKS i Advokatske komore Beograd.
Srbija danas ima više od osam advokata, a samo u berogradskoj komori ima ih skoro pet hiljata.
Savremena advokatura ustanovljena je u Srbiji Zakonom o pravozastupnicima donetim na predlog Vlade Ilije Garašanina 28. februara 1862. godine za vreme vladavine Kneza Mihaila Obrenovića.
Donošenjem tog zakona pravna pomoć je poverena samo školovanim pravnicima sa položenim pravozastupnickim ispitom „iz postojećih građanskih i krivičnih zakona“ koje u ovo zvanje upiše Ministarstvo pravde.
Savremeni komorski sistem uveden je Zakonom o advokaturi 1929. godine i kojim advokatura definisana kao „zanimanje javnog poretka“.
Aktuelnim Zakonom Advokatskoj komori Srbije i advokatskim komorama u njenom sastavu povereno je vršenje javnih ovlašćenja koja su taksativno nabrojana u zakonu.
IZVOR:RTV
Be the first to comment