Češka, predsedavajuća Evropske unije, pozvala je juče na osnivanje „specijalnog međunarodnog suda” gde bi se sudilo za zločine počinjene nad civilima u ukrajinskom ratu.
Vlada u Pragu predložila je osnivanje neke vrste haškog tribunala zbog zločina u Izjumu, gradu na severoistoku Ukrajine, gde je prošle nedelje posle povlačenja ruske vojske otkrivena masovna grobnica.
„Rusija je iza sebe ostavila masovne grobnice stotina streljanih i mučenih ljudi u oblasti Izjuma. U 21. veku ovakvi napadi na civilno stanovništvo su nezamislivi i gnusni. Ne smemo to prevideti”, naveo je na Tviteru češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.
Lipavski je dodao da se Češka zalaže za kažnjavanje svih ratnih zločinaca i pozvao na brzo osnivanje specijalnog međunarodnog suda. Ukrajinski zvaničnici tvrde da je više od 440 tela pronađeno u masovnoj grobnici u Izjumu, od kojih su nekima ruke bile vezane iza leđa.
Istovremeno su britanske službe saopštile da će Rusija posle nedavnih neuspeha na frontu pojačati napade na civilnu infrastrukturu u Ukrajini čak i kad je reč o ciljevima koji nemaju nikakav vojni značaj, prenosi Rojters. Prema ovim izvorima, Moskva namerava da gađajući civilne objekte sruši moral ukrajinskog stanovništva i vlasti u Kijevu.
Moskva je prekjuče saopštila da je ukrajinska vojska gađala oblast Belgorod u Rusiji i da je u tom napadu nastradala jedna žena. Kako dodaju u Kremlju, još dve osobe ranjene su u udaru na naselje Krasni Kutor u ruskom pograničnom regionu Belgorod.
„Gardijan” je juče objavio tekst iz grada Belgoroda, navodeći da se deo stanovništva iz pograničnih krajeva Rusije pribojava da bi rat mogao da se prelije iz Ukrajine u Rusiju. Nije reč samo o napadima poput ovog koji je Moskva prijavila prekjuče, već o opštoj ratnoj atmosferi u Belgorodu. Svuda se vide izbeglice i vojnici koji su se povukli u nedavnoj ukrajinskoj kontraofanzivi. Iznad grada stalno preleću ruski borbeni avioni.
Juče je stigla i vest da je ukrajinska vojska ispalila dve rakete iz višecevnih raketnih bacača HIMARS na grad Svatovo u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici. To je saopštilo predstavništvo LNR-a u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju pitanja u vezi s ratnim zločinima Ukrajine.
Ukrajinska vojska je u protekla 24 sata 45 puta granatirala naselja u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici, ispalivši 211 jedinica municije, saopšteno je istovremeno iz predstavništva DNR-a, preneo je „Sputnjik”.
Ruski napad na Ukrajinu i globalna kriza u snabdevanju hranom, koja je pogoršana ratom, biće u fokusu svetskih lidera i kad se oni ove sedmice sastanu u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN, ali je malo verovatno da će to doneti bilo kakav napredak ka okončanju sukoba, prenosi Tanjug.
„Bilo bi naivno misliti da smo blizu mogućeg mirovnog sporazuma. Šanse za mirovni sporazum su u ovom trenutku minimalne”, rekao je generalni sekretar UN Antonio Gutereš uoči Generalne debate u okviru redovnog godišnjeg zasedanja Generalne skupštine svetske organizacije od 193 člana.
Geopolitičke podele, koje je sedmomesečni rat u Ukrajini pojačao, verovatno će biti u potpunosti primetne tokom Generalne skupštine UN, gde će se SAD i zapadni saveznici nadmetati sa Rusijom za diplomatski uticaj, navodi britanska agencija.
Ambasadorka SAD u UN Linda Tomas-Grinfild rekla je da su „druge zemlje izrazile zabrinutost da, dok se fokusiramo na Ukrajinu, ne obraćamo pažnju na ono što se dešava u drugim krizama širom sveta” i najavila da će to biti „samo jedna od tema” na zasedanju.
Gutereš je izjavio da su geopolitički razdori „najveći od Hladnog rata”. On je upozorio da oni „parališu globalni odgovor na dramatične izazove sa kojima se suočavamo”, navodeći rat, klimu, siromaštvo, glad i nejednakost.
Rusija i Ukrajina su glavni izvoznici žitarica i đubriva, a Ujedinjene nacije okrivile su rat za pogoršanje prehrambene krize, koja je već bila podstaknuta klimatskim promenama i pandemijom kovida 19.
SAD će biti domaćin samita o bezbednosti hrane sa Evropskom unijom i Afričkom unijom, na marginama skupa u UN, uz koji je takođe planirano da se održi ministarski sastanak globalnog akcionog plana za kovid 19 i konferencija o popunjenosti Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova saopštila je da je Lavrov do sada dobio zahteve za oko 20 sastanaka sa drugim liderima na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.
IZVOR:POLITIKA
Be the first to comment