Cilj domaćeg antigenskog testa detekcija više virusa

Domaći antigenski test na koronu, čiji prototip bi prema očekivanjima mogao biti razvijen do kraja godine u laboratorijama Hemijskog fakulteta u Beogradu, u konačnoj fazi treba da bude jači, bolji i da detektuje više virusa nego postojeći takvi testovi.

Kako je za Tanjug rekla prof. Tanja Ćirković Veličković sa Katedre za biohemiju, prvi cilj je da se kompletira prototip testa bez komponenti iz uvoza.

„Predložili smo i imamo naučne ideje kojima bismo mogli da podignemo osetljivost antigenskog testa. Osnovna razlika je da će njegove komponente biti domaće proizvodnje, i proteini i drugi reagensi”, navela je Ćirković Veličković.

Ona je rekla da se u narednoj fazi, sledeće godine, želi unaprediti detekcija, tako da taj signal bude jači i bolji, odnosno da reaguje na niže koncentracije virusa nego postojeći antigenski testovi.

Navela je da je antigenski test jeftiniji i da se brže proizvodi od pi-si-ar testa, te da nije neophodno da se izvodi u specijalizovanoj laboratoriji koja ima određeni tip opreme.

„Antigenski test zahteva jednostavniju opremu i kadar ne mora da bude visoko obučen, tako da je u mnogim fazama jednostavniji za rad, a samim tim i jeftiniji”, dodala je profesorka Hemijskog fakulteta.

U projekat je uključeno 13 istraživača, među kojima je devetoro doktora nauka, a razvijanje prototipa pomažu i kolege sa Poljoprivrednog fakulteta.

Ćirković Veličković kaže da je u radu na tom projektu mnogo prepreka, jer je oprema na Hemijskom fakultetu namenjena istraživanjima, a ne proizvodnji.

Osim toga, u prvoj fazi istraživači su morali da proizvedu protein na velikoj skali, što, dodaje, zahteva mnogo rada za male količine proteina, zbog nedostajuće opreme.

Kako je rekla, problemi se javljaju i pri nabavci reagenasa.

„Za svaku nabavku moramo da raspisujemo tender, sačekamo tri meseca da se tender završi i nakon toga čekamo da se potpiše ugovor i stigne materijal. Ključni reagens nemamo u dovoljnoj količini. To nas čini nekompetitivnim na svetskom naučnom tržištu”, rekla je Ćirković Veličković.

Jedan od istraživača, Vesna Jovanović kaže da je njen zadatak da se sintetiše dati protein i dodaje da se sinteza odvija u ćelijama Ešerihije koli, izazivača infekcija urinarnog trakta.

„Iskoristili smo mogućnost da bakterija može da napravi protein po želji. Umnožili smo bakteriju u velikim količinama i ona je pored svojih proteina, sintetisala i naš željeni protein i sada imamo smešu od 1.500 proteina”, pojasnila je Jovanović.

 

Kako kaže, iz te smeše proteina treba da se izoluje željeni protein čistoće više od 90 odsto.

„To zahteva više koraka, od oslobađanja proteina iz ćelije, pa dalje kroz korišćenje različitih tehnika do koraka da se dobije čist protein koji može kasnije da se koristi za imunizaciju životinja”, dodala je Jovanović.

Kaže, ako se ubaci smeša različitih proteina, onda će konkretno miševi da razviju antitela na različite proteine, a cilj je da se razviju antitela prema jednom proteinu.

„Zato protein treba da bude što čistiji”, navela je Jovanović.

Deo tima koji se bavio izolovanjem i prečišćavanjem proteina kovida-19, uključio je i Tamaru Vasović, koja je poručila da je cela grupa maksimalno angažovana na projektu.

„Ponavljamo ciklus iz kruga u krug da bismo dobili potrebne količine, a potrebe su za većim količinama, a da imamo veću opremu brže bismo došli do toga”, dodala je Vasović.

Naučni saradnik Maja Krstić Ristivojević ima zadatak da izoluje antigen iz veoma razloženih uzoraka dobijenih iz pacijenata, kao što je npr. urin.

„To je veliki posao za nas koji smo istraživačka laboratorija”, rekla je Krstić Ristivojević i dodala da je neophodno da se sve radi u sterilnim uslovima.

Doktorand prve godine na Hemijskom fakultetu Tamara Vujić zaposlena je u proizvodnji i prečišćavanju proteina, koji se dalje koristi za proizvodnju antitela i samog antigenskog testa.

„Ovo je dobro iskustvo za mene, zato što sam dosta naučila i korisno je, jer je konkretno primenjivo. Zahteva dosta rada i organizacije”, poručila je Vujić.

Test za antitela već proizvodi Institut za primenu nuklearne energije (INEP), ali sa proteinima koje nabavlja iz inostranstva, a budući test biće baziran na proteinima koji su upravo proizvedeni u laboratorijama Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Projekat razvijanja prototipa antigenskog testa na Hemijskom fakultetu finansira Fond za nauku (CAPSIDO).

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*