Da li je odzvonilo poreskim rajevima

Sporazum koji je potpisalo 136 zemalja, predviđa 15 odsto globalne minimalne poreske stope korporacijama uz nova pravila koja bi trebalo da prisile kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju, a ne tamo gde im je sedište

Performans protiv poreskih rajeva u Briselu 2017. (Foto EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ)

Skoro 140 zemalja dogovorilo je sveobuhvatnu reformu globalnih pravila za oporezivanje multinacionalnih korporacija s ciljem da se suzbiju poreski rajevi i zaustavi trka u smanjivanju poreza kojom mnoge države mame kompanije, dok druge ostaju bez neophodnih prihoda, prenosi Radio slobodna Evropa pisanje svetskih medija.

Više od 130 zemalja potpisalo je globalni sporazum o reformi korporativnog oporezivanja s ciljem da se eliminišu poreski rajevi, uz procenu da će doneti više od 150 milijardi dolara od multinacionalnih kompanija, ističe Fajnenšl tajms.

Sporazum koji, kako ukazuje britanski list, predstavlja najveću reformu korporativnog oporezivanja za više od jednog veka, predviđa 15 odsto globalne minimalne efektivne poreske stope korporacijama uz nova pravila koja bi trebalo da prisile multinacionalne kompanije da prijavljuju profit i plaćaju više poreza u zemljama u kojima posluju.

Dogovor je trijumf za Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja je godinama nastojala da suzbije izbegavanje plaćanja poreza među korporacijama, ocenjuje Fajnenšl tajms.

U okviru dogovora, 136 zemalja se takođe saglasilo sa dvogodišnjom zabranom uvođenja novih poreza tehnološkim kompanijama kao što su Gugl i Amazon, što bi moglo da pomogne administraciji Džoa Bajdena u pokušaju da ratifikuje sporazum u SAD.

Ulozi su veliki za SAD i zemlje koje su nametnule poreze na digitalne usluge tehnološkim kompanijama iz Silicijumske doline, piše Fajnenšl tajms, dodajući da bi u slučaju da američki Kongres ne prihvati sporazum, te zemlje mogle nastaviti da primenjuju digitalne poreze što bi pokrenulo trgovinske sporove s Vašingtonom.

Dogovor postignut posle decenije razgovora pod okriljem OECD-a označava ogromnu promenu u pristupu kada je u pitanju oporezivanje velikih svetskih kompanija, ocenjuje Bi-Bi-Si u analizi.

Zemlje su se ranije često međusobno nadmetale kako bi ponudile atraktivne aranžmane multinacionalnim korporacijama, s obrazloženjem da će te kompanije otvoriti fabrike i stvoriti nova radna mesta, čime bi dale nešto zauzvrat za niže poreze.

Međutim, giganti nove digitalne ere bili su vešti u jednostavnom premeštanju profita, od regiona u kojima posluju do onih u kojima će plaćati najniže poreze, što je, ukazuje Bi-Bi-Si, bilo dobro za poreske rajeve, a loše za sve ostale.

Novi sistem ima za cilj da minimizira mogućnosti prebacivanja profita i osigura da najveća preduzeća plaćaju barem neke poreze tamo gde posluju, a ne tamo gde odluče da imaju sedište.

Samo po sebi je uspeh što je sporazum podržalo 136 zemalja, ali će, dodaje Bi-Bi-Si, neizbežno biti i gubitnika i pobednika.

Posle godina propuštenih rokova i prepirki kako oporezovati tehnološke gigante, sporazum dogovoren u petak, 8. oktobra, približava se okončanju, kako je to rekla ministarka finansija SAD Dženet Jelen, globalne „trke do dna” među zemljama koje mame kompanije sa sve nižim poreskim stopama, ocenjuje Blumberg.

Sporazum označava pobedu u globalnim pregovorima koji su bili skoro zaustavljeni tokom mandata predsednika Donalda Trampa i koji su prerasli u trgovinske tenzije uvođenjem jednostranih mera i pretnjama odmazdom, ukazuje Blumberg, dodajući da bi dogovor mogao da donese nove prihode vladama koje se suočavaju s velikim dužničkim teretom posle pandemije kovida-19.

Potpisnici sporazuma uključuju sve članove Grupe 20, Evropske unije i OECD-a, dok od zemalja uključenih u pregovore, samo Kenija, Nigerija, Pakistan i Šri Lanka, prema saopštenju OECD-a, nisu potpisale sporazum.

Sporazum usmeren na suzbijanje poreskih rajeva predstavlja vrhunac godina napornih pregovora koji su oživljeni ove godine pošto je Bajden preuzeo dužnost predsednika i obnovio predanost SAD multilateralizmu, ukazuje Njujork tajms, prenosi Beta.

Ministri finansija zemalja uključenih u pregovore su žurili da finaliziraju sporazum, za koji se nadaju da će preokrenuti višedecenijsku trku smanjivanja korporativnih poreza koji su ohrabrivali kompanije da preusmeravaju profite u jurisdikcije s niskim porezima, čime su, ističe list, druge države lišavale novca koji im je potreban za izgradnju infrastrukture i borbe protiv globalnih zdravstvenih kriza.

SAD, koje su predložile najnižu stopu za oporezivanje korporacija od 15 odsto, dugo su tražile načine za smanjenje podsticaja za preusmeravanje profita u inostranstvo kako bi manje plaćale poreze. Sada, dok se Bajdenova administracija sprema da pokuša da poveća poreze korporacijama, uvođenje globalnog minimalnog poreza je ključno u sprečavanju kompanija da presele svoja sedišta u inostranstvo.

Međutim, republikanci, koji se protive Bajdenovim planovima za povećanje poreza kod kuće, odmah su se usprotivili globalnom sporazumu i zapretili da će ga blokirati u Kongresu, nagoveštavajući bitku kada bude trebalo da se ratifikuje sporazum.

Evropske zemlje će, kako piše Njujork tajms, nervozno pratiti da li će Bajden uspeti da osigura da se SAD pridržavaju sporazuma. Ako se to desi, Francuska, Velika Britanija i druge zemlje su rekle da će ukinuti poreze koje su nametnule kompanijama iz Silicijumske doline, što je skoro pokrenulo transatlantski trgovinski rat, prenosi RSE.

 

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*