Decenije neulaganja u zdravstvo ostavile trag

Tokom poslednjih skoro dvadeset godina državne investicije u zdravstvu često su bile manje nego u uporednim zemljama centralno-istočne Evrope što se odrazilo na opremljenost zdravstvenih ustanova, piše Fiskalni savet u svom poslednjem izveštaju.

Decenije neulaganja u zdravstvo ostavile trag

Foto: Pixabay
Kako se navodi, podaci Eurostata pokazuju da Srbija zaostaje za zemljama CIE po broju dijagnostičkih medicinskih aparata, prenosi Nova ekonomija.
Prema pokazatelju broja medicinske opreme u odnosu na broj stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji raspolaže sa upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak 3-4 puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE.
Pri tome, čak i uz blago povećanje javnih ulaganja u poslednje dve decenije, nivo investicija nije bio dovoljan da se osetnije smanji zaostatak koji Srbija ima u odnosu na posmatrane zemlje. Štaviše, u pojedinim slučajevima (PET skeneri, jedinice za angiografiju) jaz u odnosu na zemlje CIE se proširio.
Pored medicinske opreme, Srbija ne raspolaže ni dovoljnim brojem bolničkih kreveta za određene vrste nege, navodi Fiskalni savet.
Premda je prema podacima Eurostata ukupan broj postelja na 100.000 stanovnika u javnim ustanovama zdravstvene zaštite u Srbiji nešto viši nego u zemljama CIE (oko 560 u Srbiji naspram 550 u CIE, podaci za 2018) izveštaji Batuta ukazuju na nesrazmeru u pogledu raspoređenosti kreveta za različite vidove nege – višak postelja za kratkotrajnu hospitalizaciju i manjak za stacionarno lečenje posebnih bolesti, prenosi Nova ekonomija.
Navodi se da Srbija ima manji broj i lošiju strukturu medicinskog osoblja nego zemlje CIE. Premda lekari i drugo medicinsko osoblje nisu direktno povezani sa kapitalnim ulaganjima, raspoloživost kadra i njegova struktura predstavljaju najvažniji resurs zdravstvenog sistema. Ipak, uporedna analiza sa zemljama CIE ukazuje da Srbiji nedostaju lekari specijalisti i bolje obučene medicinske sestre.
Naime Srbija je u 2018. godini imala oko 300 lekara na 100.000 stanovnika što je za petinu manje nego u zemljama CIE (u proseku oko 360 na 100.000 stanovnika). Posmatrajući u strukturi, najviše nedostaju lekari specijalisti i hirurzi, dok je broj lekara opšte prakse čak i nešto viši u odnosu na zemlje CIE.
Nedovoljna ulaganja, opremljenost i manjak medicinskog kadra negativno su se odrazili na liste čekanja.
U narednom periodu potrebno je snažno povećati ulaganja u zdravstvo, ocenjuje Savet.
Autor: Nova ekonomija

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*