Đurđević za RTS: Rešavanje problema sa zagađenjem dug proces, ali možemo li nešto odmah da uradimo

Koncentracije zagađujućih materija u većim gradovima u Srbiji su i dalje veoma visoke i svi oni koji nemaju preke potrebe ne bi trebalo da se izlažu opasnom vazduhu. Rešavanje problema kvaliteta vazuha je proces koji traje više godina i o tome treba razmišljati u ono doba godine kada je kvalitet vazduha dobar, kaže profesor Vladimir Đurđević.

Beograd je jutros, prema poslednjim podacima sajta Er vižual, na 10. mestu po zagađenosti vazduha u svetu, za razliku od jučerašnjeg dana kada je bio najzagađenija prestonica na planeti.

Indeks zagađenja je 158, što znači da ni jutros, i pored boljeg mesta na tebeli, ipak nije zdrav. Ispred Beograda su Zagreb na četvrtom, i Sarajevo na sedmom mestu.

Stručnjaci upozoravaju da nas zbog nepovoljnih meteoroloških uslova ekstremni nivoi aerozagađenjaočekuju i narednih dana.

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da su koncentracije zagađujućih materija i dalje veoma visoke i da svi oni koji nemaju preke potrebe ne bi trebalo da izlaze iz kuće, posebno ranjive grupe ljudi.

Prema njegovim rečima, neki gradovi su i dalje u crvenoj zoni, osim Beogradi tu su Valjevo, Novi Pazar, Užice, svi veći gradovi…

U svim tim gradovima, vazduh je ocenjen kao nezdrav i opasan po zdravlje građana.

Razlog za to, kaže Đurđević, leži u starim tehnologijama koje nemaju mogućnost za zaustave zagađivače, kotlarnice koje koriste teška goriva kao što su ugalj i mazut, zatim individualna ložišta, a svoj udeo zagađenju dodaju i saobraćaj i poljoprivreda.

Ističe da je rešavanje kvaliteta vazuha proces koji traje više godina i da o tome treba razmišljati u ono doba godine kada je kvalitet vazduha dobar.

„Pojedinci veoma malo mogu da urade po pitanju kvaliteta vazduha, jedino možemo da pratimo situaciju“, rekao je profesor Đurđević.

Najvažnije je, kaže, da se zagađenje zaustavi na svom izvoru, a ne da razmišljamo da li će biti temperaturne inverzije ili ne.

„Bolje se fokusirati na manji broj velikih zagađivača, jer je manji broj potencijalnih izvora zagađenja, u odnosu na više stotina individualnih malih izvora“, dodaje Đurđević.

Prema njegovim rečima, temperaturna inverzija kao metorološka pojava postoji svuda u svetu, ali su retki gradovi u kojima je koncentracija PM čestica veća od 150.

„Inverzija je fenomen koji onemogući da se zagađenje iz prizemnog nivoa podigne na veću visinu i pomeša sa čistim vazduhom, kada imate inverziju zagađenje ne može da se širi do kilometar, dva visine i ono ostaje u prizemnom sloju i mi ga bolje vidimo“, rekao je Đurđević.

Generalno i kad nema inverzije, količina zagađujućih materija u vazduhu je manje, više ista, samo je raspoređena u višem sloju, kaže profesor Đurđević.

Narednih dana očekuje se jači vetar koji povoljno utiče na kvalitet vazduha.

„Kada je košava jače dune u Beogradu vazuh postaje čistiji, ali i kada padne kiša ona spere zagađujući čestice i to je sutuacija kada je u gradu dobar vazduh“, naveo je profesor Đurđević.

Inače, kada su ovako visoke koncentracije štetnih materija u vazduhu i kada se nalazimo u crvenim i ljubičastim zonama, treba da budemo što manje izloženi tom zagađenju, kaže profesor.

„Između ostalog, trebalo bi da manje vozimo automobile, a uvesti prečišćivače vazduha u škole i vrtiće, ali to se sada malo kosi zbog pandemije koronavirusa, kada se preporučuje što češće provetravanje“, rekao je Đurđević.

 

 

IZVOR:RTS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*