Dodeljene nagrade „Zlatni pečat“ za 74. rođendan Jugoslovenske kinoteke

Na svečanosti povodom Dana Kinoteke 6. juna uručena su najviša priznanja Zlatni pečati Jugoslovenske kinoteke glumici Jelisaveti Seki Sablić, reditelju Đorđu Kadijeviću i, posthumno, reditelju Živojinu Pavloviću, kao i Plaketa Jugoslovenske kinoteke Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije.

Nagrade je uručio direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, dok je kolaž inserata podsetio na opuse troje laureata. Time je u prisustvu velikog broja zvanica u sali „Makavejev“ obeleženo 74 rada godina Jugoslovenske kinoteke, ali i 127 godina od prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu.

Ističući da nas i posle više od jednog veka pokretne slike još uvek opčinjavaju, da nas i pored tehnoloških i raznih drugih promena uzbuđuju, ali i umiruju, teraju nas da delamo, da se menjamo, pružaju utehu, Pantelić je rekao da „sve te slike zajedno čine veliki san koji čovečanstvo, preko sto godina, sanja zajedno i u kome ispisuje jednu istoriju koja je često lepša i smislenija od one stvarne“.

„Jugoslovenska kinoteka je kuća kojoj je glavni cilj da taj san traje i živi. Pored čuvanja filmova i brige o njima, naše aktivnosti usmerene su ka tome da bogatstvo filmskog nasleđa dođe u dodir s publikom, u kome jedino i ostvaruje svoju svrhu i pun potencijal, da stvorimo ambijent u kome se stare vrednosti čuvaju i prenose, ali i uvek iznova sagledavaju i promišljaju. Jugoslovenska kinoteka zato pokušava da stvori što više takvih prilaza i da iznova ukazuje na izuzetne vrednosti našeg filmskog nasleđa“, izjavio je Pantelić.

Kako je naglasio, dodela Zlatnih pečata jedan je od takvih događaja, kojim „iskazujemo zahvalnost i poštovanje onim ličnostima bez kojih pomenuto nasleđe ne bi bilo tako bogato kao što jeste, onim ljudima koji su tu kinematografiju stvarali i oblikovali tako da na nju možemo da budemo ponosni, da se u njoj neprestano ogledamo i od nje učimo nešto o sebi i svetu u kome živimo“.

Podsetivši da je izražajnost ljudskog lica činila najveću moć filma od samih njegovih početaka, Pantelić je primetio da „i danas kada razmišljamo o našem filmu, često ga sagledavamo kao jedan kolaž impresivnih glumačkih kreacija, nezaboravnih junaka i karaktera, koji su postali deo našeg kolektivnog identiteta“.

Zlatni pečat je zatim uručio Jelisaveti Seki Sablić, „glumici koja je svojom harizmatičnom pojavom, ali i ubedljivim stilom obojila neke od najvećih filmova naše kinematografije“.

Seka Sablić, pozdravljena burnim aplauzom, primetila je da možda nije vreme za slavlje, ali da se ipak raduje priznanju Jugoslovenske kinoteke, jer misli da „ovakvi događaji pomažu da se vratimo u neko bolje vreme, koje smo imali, koje nikad nije bilo sasvim dobro, ali je bilo bolje, a ovakvi događaji pomažu da naš život ponovo normalnije poteče“.

„Posebno sam dirnuta da se nalazim u ovakvom društvu dobitnika, velikana jugoslovenskog filma Živojina Pavlovića i Đorđa Kadijevića. Ponosna sam što dobijam vrhunsku nagradu, najveću koju dodeljuje jedna filmska kuća kao što je Jugoslovenska kinoteka. Zahvalna sam životu što stojim ovde i što mogu da primim ovu nagradu, sa radošću koju imam u srcu. Ja ću tu radost priključiti svojoj ličnoj sreći“, rekla je Seka Sablić.

Uz ocenu da naš film nije često zalazio u predele onostranog, Pantelić je istakao da je utoliko vredniji naše pažnje i divljenja Đorđe Kadijević, „autor koji je to radio s najviše uspeha, koji je stvorio nasleđe na kome će se napajati kako novi reditelji koji odluče da krenu u tom malo istraženom pravcu, tako i gledaoci koji se ne plaše da se zagledaju u dubine ljudske duše, ka kojima je uvek bila okrenuta kamera ovog velikog reditelja, i ne samo onda kada je stvarao u okvirima žanrova horora ili fantastike“.

Primajući Zlatni pečat Kadijević je rekao da u ovakvim trenucima čovek sebi postavlja pitanje da li je to zaslužio.

„Znam samo da sam uvek do daske davao sve što sam mogao, sve što sam imao, jednoj mističnoj vrsti ljudske delatnosti koja se zove umetnost, a u umetnosti jednom mediju koji se zove film. Sada, duboko u starosti, gledajući reprize svojih filmova, ustvari vidim da je to moj život. Ovaj život će uskoro prestati, ali onaj pravi koji ostaje i koji će trajati jeste taj koji je zabeležila filmska traka“, izjavio je Kadijević.

Duboko se zahvaljujući Jugoslovenskoj kinoteci, istakao je da je zbog njenog imena najviše ceni među svim drugim ustanovu u oblasti kulture. „Ja sam jugoslovenski reditelj, sve što sam radio stvorila je jedna zemlja koja, kako kažu, ne postoji. A onda je pitanje postojimo li mi. Ali Jugoslavija je postojala, za mene će postojati uvek i biću Jugosloven do poslednjeg trenutka“, naglasio je Kadijević.

Pantelić je podsetio da Kinoteka Zlatnim pečatima ima priliku da oda i počast onima koji više nisu sa nama, a ostavili su nemerljiv trag u našem filmu, dodavši da je izraz „ostaviti trag“ nedovoljan za nekoga ko je stvorio takve filmove kao što je to učinio Živojin Pavlović.

Pavlović je „postavio temelje za mnogobrojne autore koji će doći za njim“, on je „autor koji je u svojim filmovima, ali i književnosti, izgradio čitav jedan svet društvenog naličja i margine, koji je takođe ispitivao mnogobrojne ponore ljudskog bića, koji je bio zagledan u đubrište sveta, i sve što bi tamo nalazio, svojim virtuoznim stilom, podizao na nivo visoke umetnosti“, istakao je Pantelić.

Zlatni pečat je primila rediteljeva ćerka, glumica Milena Pavlović, koja je izjavila da se „slaže s koleginicom Sekom da možda nije vreme za primanje nagrada i slavlje“.

„Ali s obzirom da je 25 godina prošlo od Živojinove smrti, a ove godine je i 90 godina njegovog rođenja i s obzirom da njegovi filmovi govore o neslobodi, o izopačenim idejama političkim i društvenim, ova nagrada je na neki način simbol ovog vremena. Njegovi filmovi bi mnogo mogli o tome da kažu ako ih neko ponovo pogleda. Bilo bi ineteresantno šta bi Živojin sada rekao. Da li bi ušao u samocenzuru kao mnogi od nas? Ne verujem. Da li bi imao slobodu mišljenja, govora i stvaranja? Verujem da da. U tom smislu ova nagrada je došla u pravo vreme“, rekla je Milena Pavlović.

Pantelić je najavio da će povodom 90 godina od rođenja Žike Pavlovića Kinoteka do kraja godine, u okviru evropskog programa Sezona filmskih klasika, predstaviti restauriranu verziju njegovog filma „Zaseda“, a u saradnji sa Slovenskim filmskim arhivom, kinotekom Slovenije objaviti monografiju koja će objediniti stvaralaštvo velikog reditelja, koji je deo svog opusa stvorio u Sloveniji.

Plaketa Jugoslovenske kinoteke dodeljena je Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije za uspešnu saradnju na projektu A1 Kinoteka letnji bioskop, koji se tokom leta održava na krovnoj terasi Doma vojske Srbije.

Priznanje je primila direktorka Medija centra Ministarstva odbrane potpukovnica Biljana Pašić.

„Ova nagrada ima posebno značenje za nas, jer dolazi od ugledne i renomirane institucije koja se bori za očuvanje i promociju filmske umetnosti. Zahvaljujem u ime Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane našoj Jugoslovenskoj kinoteci za ovo specijalno priznanje. Našu saradnju, naravno, nastavićemo i ove godine, na obostrano zadovoljstvo“, rekla je Biljana Pašić.

Na kraju svečanosti Pantelić je pozvao publiku da dođe u Kinoteku i uveče, na otvaranje 25. Festivala nitratnog filma.