Dolaskom nove vlade Olafa Šolca politika Nemačke prema Srbiji se neće promeniti

BEOGRAD –

Politika zvaničnog Berlina prema Zapadnom Balkanu i Srbiji neće se promeniti dolaskom nove vlade kancelara Olafa Šolca, a izjave poslanice Zelenih u Evropskom parlamentu Viole fon Kramon su samo lične izjave, a ne i zvaničan stav Nemačke, istakao je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

Šib je, u intervjuu za agenciju Tanjug, ističe da može da potvrdi da i za novu vladu kancelara Šolca i novu ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok Zapadni Balkan ostaje spoljnopolitički prioritet.

„To je eksplicitno utvrđeno i u koalicionom sporazumu – značaj Zapadnog Balkana, procesa proširenje EU, koliko je bitno da se region kreće ka članstvu u EU, u sprovođenje reformi na tom putu“, objasnio je on.

olaf, solc

Izvor: EPA (Clemens Bilan)

Šib je podsetio da je kancelar Šolc bio, u vladi kancelarke Angele Merkel četiri godine vicekancelar i četiri godine ministar finansija, a od 16 godina vladavine Merkelove 12 godina je vladu činila velika koalicija CDU-SPD, tako da je, kaže, zasigurno osiguran kontinuitet, a time i da Zapadni Balkan ostane prioritet i nove vlade.

Na pitanje da li je politika koju vodi poslanica u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon, koja se ističe brojnim inicijativama i oštrim izjavama u kojima kritikuje Srbiju i njeno političko rukovodstvo, zvanična politika Berlina, ambasador Šib je ističe da ona govori u svoje lično ime.

„Gospođa Fon Kramon je poslanica u Evropskom parlamentu stranke Zelenih. Ona govori u svoje lično ime. Izjave koje daje, daje kao evropski poslanik. Ona nije deo savezne vlade. Članica je stranke Zelenih, ali ima svoj stav, i nije deo nemačke vlade. Njene izjave se moraju posmatrati u tom kontekstu “, poručio je on.

Na pitanje hoće li to što su Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke Zeleni, odnosno Analena Berbok doći do promene politike prema Beogradu i Prištini, Šib je podsetio da je Berlinu važno da se odnosi Srbije i Kosova normalizuju, a za to je potreban sveobuhvatni sporazum o normalizaciji.

Ukazao je da EU podržava dijalog, da ima svog izaslanika Miroslava Lajčaka, i da se Nemačka nada da će dijalog napredovati.

„U ovom trenutku u dijalogu se ne dešava puno toga. Nadamo se da će ponovo uslediti napredak. I to je dosadašnji stav vlade u Berlinu, koji ostaje. Podržavamo sve strane u normalizaciji odnosa, jer to nije samo važno za integraciju u EU“, dodao je on.

Upitan za bilateralne odnose, da li se mogu očekivati intenziviranje i nove investicije iz Nemačke u Srbiju, Šib je podsetio da je već tri i po godine u Srbiji i da su se investicije razvijale odlično.

„Učestvovao sam u brojnim otvaranjima proizvodnih pogona, centara za razvoj. Polazim čvrsto od toga da će taj trend biti nastavljen. Trenutno ne mogu navoditi konkretna imena, ali siguran sam da će investitori, a imam informacije o tome, doći u Srbiju, odnosno da će oni koji su već tu proširiti svoje poslovanje“, kaže on.

Šib je rekao da taj trend podržava ambasada, ali na kraju su preduzeća ta koja odlučuju da li će investirati ili ne.

„Moj utisak je da se cene ovdašnji uslovi i nemački investitori rado dolaze u Srbiju. Oni investiraju manje u radno intenzivnu oblast, a više u već kapitalno intenzive. To možda stvara manje radnih mesta na početku, ali donosi više posla za visokokvalifikovanu radnu snagu. U centrima za razvoj koji nastaju, posebno u autoindustriji, nastaju moderna rešenja, posebno iz e-mobilnosti“, ukazao je Šib.

Na pitanje hoće li se Nemačka zalagati za proširenje EU i ubrzanje tog procesa on je istakao da se značaj proširenja Unije nalazi u koalicionim sporazumom kojim je formirana vlada u Berlinu.

„Podržaćemo taj proces i Srbiju na tom putu. I tu postoji kontinuitet. Brzinu kojom se Srbija kreće u pravcu članstva, međutim, određuje sama Srbija. Neophodan je napredak u oblasti vladavine prava, a to obuhvata nezavisno pravosuđe, slobodu medija, borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, ali i borbu protiv veličanje ratnih zločina. To je bilo važno staroj, a ostaće bitno i novoj vladi“, rekao je on.

Šib je istakao da će Nemačka podržati Srbiju u sprovođenju odgovarajućih reformi, i to ne kroz davanja dobrih saveta, već i konkretno finansijski.

Upitan na šta je posebno ponosan što je postignuto tokom boravka u Srbiji, Šib je kaže da svakog dana tim ambasade ima pun program, sa mnogo tema.

„Na prvom mestu je evropska integracija i podrška Srbiji na tom putu. Tu je bilans u redu. Dugo se nije ništa dogodilo, a sada je otvoren klaster 4, takozvani zeleni klaster. To smatram pozitivnim i to je posebno ohrabrenje vladi da nastavi sa reformama, da intenzivira svoje napore. Radi se o reformi pravosuđa koja je u toku, i koja mora uskoro biti završena“, objasnio je on.

Što se ekonomskih odnosa tiče ocenio je da su oni odlični i da treba nastaviti taj pozitivan trend.

„Na kraju je i za investitore važno da se uslovi za ulaganje dalje poboljšavaju, da se javna administracija dalje poboljšava, sve postane transparentnije, da je obezbeđena pravna sigurnost“, dodao je on.

Šib je izrazio zadovoljstvo i saradnji u oblasti kulture, navodeći da na gotovo svim festivalima učestvuju kulturni stvaraoci iz Nemačke.

Takođe je ukazao da je veliko interesovanje u Srbiji za učenjem nemačkog jezika, najavljujući da će Ambasada nastaviti da podržava taj trend.

„Uskoro ćemo potpisati dva bilateralna sporazuma. Jedan sporazum se tiče nemačke škole u Beogradu. On je važan zbog statusa škole, a ispregovaran je i spreman za potpisivanje. Isto važi i za jedan sporazum iz oblasti kulture, koji je, između ostalih, bitan za Gete institut, koji je prošle godine proslavio 50 godina postojanja. Oba sporazuma ćemo nakon više od deset godina pregovaranja potpisati. Na to ću biti posebno ponosan“, rekao je on.

Takođe, ističe da je ponosan što je u kovid uslovima osoblje ambasade uspelo da uđe u novu zgradu.

„Bilo je odlaganja ali uspeli smo da uđemo tokom pandemije u zgradu u ulici Kneza Miloša. Da jedna zemlja ambasadu izgradi iznova je nešto posebno i simbolizuje dobre bilateralne odnose“, objasnio je on.

Rekao je da ga raduje i što je, i pored korone, poslednjih meseci bilo mnogo zvaničnih poseta iz Nemačke.

Podsetio je da je doskorašnji ministar spoljnih poslova Hajko Mas u aprilu bio u Beogradu, da je mnogo ministara i državnih sekretara boravilo u Srbiji, ali i kancelarka Merkel u septembru u oproštajnoj poseti.

Merkelova, ukazao je, bila je čak tri puta, tokom svog mandata, u poseti Srbiji.

„Imali smo i zamenicu predsednika Bundestaga Klaudiju Rot, koja je 21.oktobra u Kragujevcu učestvovala na komemoraciji, ali je imala i političke razgovore u Beogradu. Ona je sada državni ministar za kulturu u novoj vladi. Njeno interesovanje za region ostalo je nepromenjeno veliko“, dodao je Šib koji kaže da je, ukupno gledano, relativno zadovoljan rezultatima.

On je naveo i da su dve zemlje dogovorile bilateralnu saradnju, koju Nemačka sprovodi preko organizacija GiZ i KfW, a taj program u idućoj godini imaće na raspolaganju rekordnu sumu od više od 310 miliona evra.

Šib je podsetio da je do sada više od dve milijardi evra Nemačka dala u razvojnoj saradnji.

Težište te saradnje, kaže, su stvaranje radnih mesta, poboljšanje obrazovanja, što je važno i za nemačke kompanije, kojima je potrebna stručna radna snaga, i stvara perspektivu građanima da ostanu u Srbiji.

Takođe, težište je na poboljšanju upravljanja, ali i ekologija, odnosno energetska efikasnost, objasnio je on.

Rekao je da je dogovoreno klimatsko partnerstvo sa vladom Srbije, što omogućava Nemačkoj da mobiliše veća sredstva.

Zelena agenda i energetska tranzicija, smatra, biće još važnija novoj nemačkoj vladi, a to je i jedan od fokusa buduće spoljne politike Berlina.

Prema njegovim rečima cilj je transformacija privrede, ali i izlazak iz uglja ka održivim energentima.

„To je veliki izazov za Srbiju, ali i izazov za kasnije članstvo u EU“, podvukao je Šib.

 

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*