Turski predsednik Erdogan u trci sa inflacijom

Turski predsednik Erdogan u trci sa inflacijom 1foto EPA-EFE/TURKISH PRESIDENT PRESS OFFICE HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odbio je zahteve opozicije da budu održani prevremeni izbori i tvrdi da će on i njegova stranka pobediti na onim redovnim 2023. godine.

Erdogan sve svoje nade polaže u to da će ekonomija zemlje nastaviti da se oporavlja od posledica pandemije uprkos vrtoglavom rastu inflacije koji je uticao na kupovnu moć građana i izazvao proteste u većim gradovima.

Međutim, Erdoganovom insistiranju na “ratu za ekonomsku nezavisnost” protive se mnogi u njegovoj stranci kao i tehnokrate u zemlji, u strahu da će rast stope inflacije izazvati nove izlive socijalnih nemira.

“Neki od ljudi koji su pokušali da uvere predsednika da bi trebalo slediti drugačiju politiku nisu u tome uspeli”, rekao je jedan viši zvaničnik iz vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP) za Rojters, tražeći da ostane anoniman.

Tri guvernera centralne banke koji su se usprotivili Erdoganovim zahtevima za smanjenje kamatne stope su otpuštena od sredine 2019, ali je to učinio Sahap Kavčioglu, koga je na tu poziciju predsednik postavio u martu ove godine.

Prošle nedelje je Centralna banka smanjila kamatnu stopu sa 16 na 15 odsto, obrazloživši taj potez kao meru stabilizacije valute i inflacije. Banka je saopštila da je najveći deo pritiska na rast cena privremen i da će trajati do sredine 2022. godine, što joj ostavlja prostor za još jedno moguće smanjenje kamate sledećeg meseca.

Ali, analitičari tvrde da je to „opasno pogrešna politika“, imajući u vidu duboko negativne realne prinose, kao i s obzirom na to da su praktično sve druge centralne banke počele da pooštravaju monetarnu politiku ili se spremaju da to učine.

Od januara ove godine turska valuta je izgubila 70 odsto svoje vrednosti. Lideri glavnih opozicionih stranaka, Republikanske narodne partije i Dobre stranke, Kemal Kilčdaroglu i Meral Akšener optužili su Erdogana za nekompetentnost i pozvali ga da raspiše vanredne izbore.

Zbog rastuće inflacije koja je ozbiljno narušila kupovnu moć Turaka, visoke nezaposlenosti i rekordnog pada lire koji je usledio nakon smanjenja kamatnih stopa, u Istanbulu i Ankari su izbili protesti na kojima su demonstranti zahtevali da vlada i predsednik podnesu ostavku.

Šef države je, sa svoje strane, izjavio da će predsednički i parlamentarni izbori biti održani u planiranom roku – u junu 2023. godine. Kako je preneo turski Hurijet, on je na sastanku AKP u Ankari pozvao svoje kolege iz stranke da vrednije rade kako bi bili ponovo izabrani na izborima koje je nazvao “najvažnijim ikad u zemlji”.

“Neće biti nikakvih prevremenih izbora. Izbori se na svakih 15 ili 20 meseci održavaju samo u primitivnim plemenima. A mi vodimo ovu zemlju kao moderno društvo”, rekao je Erdogan.

Govoreći o ekonomskim problemima u svetu i zemlji, on je naglasio da dodatnu štetu globalnoj ekonomiji, koja već pati od posledica pandemije, nanosi monetarna ekspanzija razvijenih zemalja i politike negativnih kamatnih stopa.

“Kao zemlja sa širokim znanjem i iskustvom u upravljanju finansijskom krizom kao i u svakoj oblasti, odlučni smo u nameri da iskoristimo prilike koje se ukazuju u ovom kritičnom periodu kroz koji svet trenutno prolazi”, rekao je Erdogan i dodao da će za Tursku prioriteti nastaviti da budu investicije, proizvodnja, zapošljavanje, izvoz i rast.

“Osiguraćemo da naša zemlja iz ovog rata za ekonomsku nezavisnost izađe kao pobednik, uz pomoć boga i podršku naroda”, poručio je turski predsednik.

Umesto da izazovu ponovno oživljavanje stranih investicija, niže kamatne stope su investitorima ukazale na to da vladi nedostaje rešenosti da se izbori sa inflacijom i izazvale dodatni pad valute, ali, kako navodi Gardijan, Erdogan ostaje nepokolebljiv.

U pokušaju da umiri kritike na račun svog rukovođenja ekonomijom, on se u sredu sastao sa de fakto liderom Ujedinjenih Arapskih Emirata, krunisanim princem Abu Dabija Mohamedom bin Zajedom al-Nahjanom. Dve strane su postigle niz dogovora, uključujući i 10 milijardi dolara vredan investicioni fond, zahvaljujući čemu je lira porasla za šest odsto, čime je zaustavljen njen najdugoročniji pad u poslednje dve decenije.

Ali, Pol Džekson, direktor nezavisne američke kompanije za upravljanje investicijama Invesko, upozorava da je ovaj i bilo kakav drugi oporavak lire kratkog daha, te da će valuta nastaviti sa padom u narednim mesecima.

“Postoje zabrinjavajući znaci nestabilnosti poput snažnog monetarnog rasta, skoka stope inflacije za 20 odsto i porasta cena nekretnina za 35 odsto. Čak i uz dodatni priliv noca, sukcesivna smanjenja kamatnih stopa znače da će inflacija ostati na visokom nivou. Sve to znači da je ono što predsednik radi opasno i štetno za ekonomiju”, rekao je Džekson za Gardijan.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odbio je zahteve opozicije da budu održani prevremeni izbori i tvrdi da će on i njegova stranka pobediti na onim redovnim 2023. godine.

Erdogan sve svoje nade polaže u to da će ekonomija zemlje nastaviti da se oporavlja od posledica pandemije uprkos vrtoglavom rastu inflacije koji je uticao na kupovnu moć građana i izazvao proteste u većim gradovima.

Međutim, Erdoganovom insistiranju na “ratu za ekonomsku nezavisnost” protive se mnogi u njegovoj stranci kao i tehnokrate u zemlji, u strahu da će rast stope inflacije izazvati nove izlive socijalnih nemira.

“Neki od ljudi koji su pokušali da uvere predsednika da bi trebalo slediti drugačiju politiku nisu u tome uspeli”, rekao je jedan viši zvaničnik iz vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP) za Rojters, tražeći da ostane anoniman.

Tri guvernera centralne banke koji su se usprotivili Erdoganovim zahtevima za smanjenje kamatne stope su otpuštena od sredine 2019, ali je to učinio Sahap Kavčioglu, koga je na tu poziciju predsednik postavio u martu ove godine.

Prošle nedelje je Centralna banka smanjila kamatnu stopu sa 16 na 15 odsto, obrazloživši taj potez kao meru stabilizacije valute i inflacije. Banka je saopštila da je najveći deo pritiska na rast cena privremen i da će trajati do sredine 2022. godine, što joj ostavlja prostor za još jedno moguće smanjenje kamate sledećeg meseca.

Ali, analitičari tvrde da je to „opasno pogrešna politika“, imajući u vidu duboko negativne realne prinose, kao i s obzirom na to da su praktično sve druge centralne banke počele da pooštravaju monetarnu politiku ili se spremaju da to učine.

Od januara ove godine turska valuta je izgubila 70 odsto svoje vrednosti. Lideri glavnih opozicionih stranaka, Republikanske narodne partije i Dobre stranke, Kemal Kilčdaroglu i Meral Akšener optužili su Erdogana za nekompetentnost i pozvali ga da raspiše vanredne izbore.

Zbog rastuće inflacije koja je ozbiljno narušila kupovnu moć Turaka, visoke nezaposlenosti i rekordnog pada lire koji je usledio nakon smanjenja kamatnih stopa, u Istanbulu i Ankari su izbili protesti na kojima su demonstranti zahtevali da vlada i predsednik podnesu ostavku.

Šef države je, sa svoje strane, izjavio da će predsednički i parlamentarni izbori biti održani u planiranom roku – u junu 2023. godine. Kako je preneo turski Hurijet, on je na sastanku AKP u Ankari pozvao svoje kolege iz stranke da vrednije rade kako bi bili ponovo izabrani na izborima koje je nazvao “najvažnijim ikad u zemlji”.

“Neće biti nikakvih prevremenih izbora. Izbori se na svakih 15 ili 20 meseci održavaju samo u primitivnim plemenima. A mi vodimo ovu zemlju kao moderno društvo”, rekao je Erdogan.

Govoreći o ekonomskim problemima u svetu i zemlji, on je naglasio da dodatnu štetu globalnoj ekonomiji, koja već pati od posledica pandemije, nanosi monetarna ekspanzija razvijenih zemalja i politike negativnih kamatnih stopa.

“Kao zemlja sa širokim znanjem i iskustvom u upravljanju finansijskom krizom kao i u svakoj oblasti, odlučni smo u nameri da iskoristimo prilike koje se ukazuju u ovom kritičnom periodu kroz koji svet trenutno prolazi”, rekao je Erdogan i dodao da će za Tursku prioriteti nastaviti da budu investicije, proizvodnja, zapošljavanje, izvoz i rast.

“Osiguraćemo da naša zemlja iz ovog rata za ekonomsku nezavisnost izađe kao pobednik, uz pomoć boga i podršku naroda”, poručio je turski predsednik.

Umesto da izazovu ponovno oživljavanje stranih investicija, niže kamatne stope su investitorima ukazale na to da vladi nedostaje rešenosti da se izbori sa inflacijom i izazvale dodatni pad valute, ali, kako navodi Gardijan, Erdogan ostaje nepokolebljiv.

U pokušaju da umiri kritike na račun svog rukovođenja ekonomijom, on se u sredu sastao sa de fakto liderom Ujedinjenih Arapskih Emirata, krunisanim princem Abu Dabija Mohamedom bin Zajedom al-Nahjanom. Dve strane su postigle niz dogovora, uključujući i 10 milijardi dolara vredan investicioni fond, zahvaljujući čemu je lira porasla za šest odsto, čime je zaustavljen njen najdugoročniji pad u poslednje dve decenije.

Ali, Pol Džekson, direktor nezavisne američke kompanije za upravljanje investicijama Invesko, upozorava da je ovaj i bilo kakav drugi oporavak lire kratkog daha, te da će valuta nastaviti sa padom u narednim mesecima.

“Postoje zabrinjavajući znaci nestabilnosti poput snažnog monetarnog rasta, skoka stope inflacije za 20 odsto i porasta cena nekretnina za 35 odsto. Čak i uz dodatni priliv noca, sukcesivna smanjenja kamatnih stopa znače da će inflacija ostati na visokom nivou. Sve to znači da je ono što predsednik radi opasno i štetno za ekonomiju”, rekao je Džekson za Gardijan.

 

 

IZVOR:DANAS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*