Evropski poslanici zabrinuti za prava vijetnamskih radnika u Srbiji

Hrvatski poslanik Tonino Picula smatra da „situacija sa ljudskim i pravima radnika u Srbiji opravdava hitnu proceduru” a Viola fon Kramon da je „Srbija, zarobljena država sa slabim reformskim rezultatima”.

Evropski parlament: Pola sata rasprave o Srbiji (EPA EFE – DŽ.V.)

STRAZBUR – Evropski parlament podržao je danas većinom glasova rezoluciju kojom se izražava zabrinutost zbog stanja ljudskih prava vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici „Linglong” u Zrenjaninu, kao i povodom ekoloških protesta u Srbiji.

Evropski parlament zatražio je usklađivanje zakona i standarda u Srbiji u oblasti radničkih prava i ekologije sa EU vrednostima.

Rezoluciju je podržalo 586 evroposlanika, 53 je bilo protiv, a 44 uzdržanih.

Ova tema je po „hitnom postupku” uvršćena u agendu poslednjeg godišnjeg zasedanja EP na zahtev grupa evropskih Liberala, Socijaldemokrata i Zelenih.

U tekstu Rezolucije, koji je usaglasilo šest političkih grupacija Evropskog parlamenta, vlasti Srbije se pozivaju da istraže slučaj „prinudnog rada” u fabrici „Linglong” i obezbedi poštovanje osnovnih ljudskih prava i prava kao radnika.

Srbija se poziva i da poboljša uslađivanje sa radnim pravom EU i da prilagodi svoje zakone i inspekcijski nadzor u oblasti nelegalnog zapošljavanja.

U Rezoluciji se izražava i zabrinutost zbog „ozbiljnih problema korupcije i vladavine prava u oblasti zaštite životne sredine”, kao i zbog, kako se navodi, „generalnog nedostataka taransparentnosti i uticaja infrastrukturnih projekata na okolinu i društvo”, ukljucujući „kineske investicije i zajmove, ali i „multinacionalnih kompanija kao što je Rio Tinto”.

Poslanici Evropskog parlamenta na plenarnom zasedanju u Strazburu održali su polučasovnu debatu o situaciji u Srbiji, a koja se odnosila na prava vijetnamskih radnika zaposlenih u fabrici „Linglong” u Zrenjaninu i na dešavanja na ekološkim protestima u zemlji.

Evropski poslanici zatražili su usklađivanje zakona i standarda u Srbiji u oblasti radničkih prava i ekologije sa EU vrednostima, a ova tema našla se na dnevnom redu po hitnom postupku na inicijativu grupe evropskih Liberala, koji su dobili podršku Socijaldemokrata i Zelenih.

Istovremeno, Evropska komisija je pozdravila otvaranje Klastera 4 sa Srbijom i poručila da je to signal jačanja angažmana Beograda i Brisela na Zelenoj agendi.

Na plenarnom zasedanju EP prvi su govorili predlagači Rezolucije u kojoj se izražava zabrinutost zbog stanja ljudskih prava vijetnamskih radnika u Srbiji, korupcije i vladavine prava u oblasti zaštite životne sredine, kao i „nasilja huligana” nad mirnim demonstrantima.

Poslanik iz redova hrvatskih Socijaldemokrata, Tonino Picula, smatra da „situacija sa ljudskim i pravima radnika u Srbiji opravdava hitnu proceduru”.

Picula je ocenio da su u Srbiji „česti slučajevi spoljnih uticaja kroz investicije koje nisu u skladu sa EU vrednostima” i dodao da je „ironično” to što je Srbija u pregovorima sa EU otvorila Klaster 4, koji se odnosi i na zaštitu životne sredine, baš u situaciji kada je trebalo da donese zakone koji „upravo ugrožavaju životnu sredinu”.

„Ovo neće doprineti kredibilnosti politike proširenja EU”, smatra Picula.

Predstavnik grupe evropskih Liberala, Klemen Grošelj, kaže da je „razočaran dešavanjima u Srbiji” i pozvao vlasti u Beogradu da „primene obećanja koja su usvojili na papiru” u okviru procesa pridruživanja EU.

„Ova Rezolucija nije protiv Srbije niti srpskog naroda već je upozorenje za srpske vlasti. Potpuno je neprihvatljivo da se u zemlji kandidatu krše ljudska prava ko što je to slučaj u fabrici Linglong u Zrenjaninu”, naveo je Grošelj.

Za izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo, Violu fon Kramon, „nije ništa novo” to što je Srbija, kako tvrdi, „zarobljena država sa slabim reformskim rezultatima”.

Prema njenim rečima, „ono što je novo jeste slika modernog ropstva”.

„Da li je to slika koju EU želi da pošalje kako globalni lider u promociji vladavine prava i ljudskih prava?”, upitala je fon Kramon.

Ona je ocenila i da ekološki protesti u Srbiji „nisu samo o zaštiti okoline i zakonu o referndumu” već smatra da su to protesti zbog „široko rasprostranjene korupcije, nedostatka transparentnosti i napretka na EU putu Srbije”.

Fon Kramon je pozvala EU da „umesto da otvara klastre sa Srbijom, podrži demokratske snage u zemlji”.

Sa druge strane, francuski poslanik Tijeri Marijani, podržao je Srbiju za koju kaže da „nije popustila pod pritiscima” EU i bombardovanja NATO da prizna nelegalno proglašenu nezavisnost dela svoje teritorije.

Marijani je zapitao evropske poslanike „da li znaju odakle dolaze informacije o radnicima u „Linglongu”“ i otužio Džordžza Soroša za mešanje u unutrašnja pitanja drugih država.

„Ova Rezolucija će biti mrtvo slovo, jer nema nezavisne istrage”, poručio je Marijani.

U zaključku debate, evropski komesar za vanredne situacije, Janez Lenarčić, pozdravio je otvaranje Klastera 4 u pristupnim pregovorima sa Srbijom i ocenio da to „šalje jak signal o jačanju angažmana Srbije i EK u oblasti Zelene agende i primene EU standarda”.

Lenarčić je ocenio da pred Srbijom još ima dosta posla u oblasti vladavine prava i ekoloških standarda.

„EU očekuje da domaće zakonodavstvo u Srbiji bude usklađeno sa EU i međunarodnim pravom, a na dobrobit svih radnika u Srbiji”, kaže Lenarčić.

On dodaje da je EK primila k znaju odluku da se iz procedure povuku Zakoni o eksproprijaciji i referendumu i ukazao da je EU do sada uložila oko 435 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji.

„To pokazuje opredeljenost EU da nastavi da podržava Srbiju na njenim EU putu”, zaključio je Lenarčić.

Izveštaj o situaciji sa vijetnamksim radnicima i ekološkim protestima u Srbiji na glasanju je u EP tokom današnjeg dana, a rezultati bi trebalo da budu poznati posle 16.00 časova, rečeno je Tanjugu u Strazburu.

 

 

IZVOR:POLITIKA

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*