EXPO 2027 šansa za sve na Zapadnom Balkanu

 IFIMES – Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani, Slovenija, ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom veću ECOSOC/UN, New York,  pripremio je  analizu aktuelne političke situacije za zapadni Balkan:

EU ne zna šta će sa Zapadnim Balkanom 

Na Bledskom strateškom forumu je predsednik Evropskog veća Charles Michel najavio proširenje EU za 2030.godinu. Nakon toga odmah je usledio demant od strane glasnogovornice predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, da se još uvek ne može govoriti o određivanju vremenske odrednice proširenja EU. Von der Leyen je u nedavnom godišnjem govoru u Evropskom parlamentu o stanju u EU ponovno govorila o proširenju, više u nekom imaginarnom nego u stvarnom smislu.

Analitičari smatraju, da EU ne zna šta će sa Zapadnim Balkanom i te zemlje ohrabruje različitim deklaracijama i izjavama praveći tako istovremeno korak napred i dva nazad. Ukoliko se EU ne bude širila na Zapadni Balkan širit će se sasvim sigurno Rusija koja na Zapadnom Balkanu postaje sve važniji faktor, jer Balkan od političkog sve više postaje sigurnosno pitanje.

Kosovo bure baruta

Jedan deo međunarodne zajednice na Kosovu je kreator brojnih problema, jer je sebe dovela u „ponižavajuću situaciju„, insistirajući kod kosovskih vlasti, da se u aprilu 2023.godine po svaku cenu održe lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova (Mitrovica, Zubin potok, Zvečan i Leposavić). Lokalni izbori su održani iako nisu postojali uslovi za održavanje izbora, sa izlaznošću od svega 3,5% i u izrazito srpskim sredinama gradonačelnici su postali Albanci. Očito se međunarodna zajednica odlučila za ponavljanje grešaka iz prošlosti i dalje produbljivanje krize.

Briselskim sporazumom iz 2013.godine predviđeno je konstituisanje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu. Zajednica srpskih opština konstituiše se statutom, ali se garantuje  zakonima Kosova, za čije izmene je potrebna dvotrećinska većina. ZSO se može raspustiti samo odlukom opština članica. Iako nastaje izvan pravnog sistema Kosova, ZSO je deo ustavnopravnog poretka Kosova. Kosovske vlasti odbijaju implementirati formiranje ZSO pozivajući se na odluku Ustavnog suda Kosova, koji je utvrdio 24 povrede odnosno odredbe, koje nisu u skladu sa ustavom Kosova. Formiranje Zajednice srpskih opština je put ka normalizaciji odnosa, sve ostalo je cementiranje postojećeg neodrživog stanja.

Strah od formiranja ZSO se preuveličava, jer se još uvek ne zna kako će da izgleda Zajednica opština sa srpskom većinom, koju bi osnovalo 10 opština, koje ukupno nemaju više od 100.000 stanovnika i teško bi mogli da budu faktor destabilizacije. Nadležnosti, koje bi dobila ZSO, ne bi mogle bitno da ograniče delovanje centralne vlasti u Prištini. Centralna vlast bi i dalje imala izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast na Kosovu.

Pored Briselskog sporazuma, na Washingtonski sporazum potpisan 2020.godine više niko ne obraća pažnju, koji je za razliku od Ohridskog bio potpisan. Zato su očekivanja da će Ohridski sporazum otići u zaborava, jer se treba pronaći novo održivo rešenje po modelu „win-win„.

Analitičari smatraju, da ukoliko se želi uspostaviti normalizacija odnosa između zvaničnog Beograda i Prištine, koja će osigurati trajan mir i dugoročnu stabilnost, potrebno je pored pet zemalja EU i NATO koje nisu priznale Kosovo u trajno rešenje uključiti Rusiju i Kinu, bez čijeg uključivanja postignuta normalizacija odnosa može biti samo parcijalna i privremena.

Međunarodna zajednica insistira da strane u dijalogu ozbiljno shvate svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o normalizaciji odnosa. Na razgovorima u Briselu 14.septembra 2023.godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio je kompromisni predlog o normalizaciji odnosa na način da se istovremeno provode politički aspekti normalizacije i radi na formiranju ZSO, dok je kosovski premijer Albin Kurti odbio ponuđeni predlog insistirajući na priznanju od strane Srbije što je Vučić rezolutno odbio.

Analitičari smatraju, da bi bilo prihvatljivo da se potpisivanjem sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa potpisnicama sporazuma ponudi i automatsko članstvo u EU. To nije nemoguće s obzirom na već poznat presedan sa Bugarskom i Rumunijom, a Srbija je za EU, u ovom trenutku mnogo važnija u ekonomskom i političkom smislu nego tada Rumunija i Bugarska. Može li EU da „proguta“ ovu žabu za dobrobit svih? Analitičari smatraju, da je jedan deo međunarodne zajednice na Kosovu deo problema i Kosovo postaje bure baruta i zbog treba ozbiljno shvatiti Vučićevu izjavu da Kosovo od političkog postaje sigurnosno pitanje.

Vučić i Kurti sastali su se do sada već osam puta i nisu potpisali nijedan sporazum, uključujući i Ohridski sporazum o normalizaciji odnosa iz februaru ove godine, koji je postignut samo usmeno. Kosovo je zbog odbijanja predloga za deeskalaciju već pod merama EU, koje predstavljaju svojevrsne sankcije i prouzrokovale su, prema priznanju premijera Kurtija, već štetu od 500 miliona eura.

EXPO 2027  šansa za sve na Zapadnom Balkanu