Fantomske firme saterane u ćošak

Procenat ovih preduzeća je manji od jedan odsto, ali su problemi koje prave značajni, kaže Milan Lučić, direktor APR

(Foto Pixabay)

Vlasnici nepokretnosti na čijim adresama su bez njihovog znanja i pravnog osnova registrovane fantomske firme mogu podneti zahtev za brisanje adrese sedišta tog preduzeća. Ovo je predviđeno izmenama Zakona o privrednim društvima, koje su nedavno usvojene i počeće da se primenjuju od naredne godine.

Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre (APR), kaže da će sud po hitnom postupku morati da donese presudu i po službenoj dužnosti je dostavi agenciji, koja tu adresu briše i nalaže privrednom subjektu da u roku od 30 dana otkloni nedostatak i registruje novu adresu. Ukoliko to ne uradi APR privredni subjekt stavlja u proces likvidacije.

On navodi da je procenat fantomskih firmi manji od jedan odsto, ali su problemi koje prave značajni.

– Imali smo slučaj da određena lica registruju svoje privredne subjekte čak i na adresu poreske uprave – rekao je Lučić za RTS.

Aleksandar Vasić, poreski savetnik, navodi da će se na ovaj način rešiti deo problema, pre svega da vlasnici nepokretnosti nemaju dalje nevolje u smislu njihove imovine, jer je bilo situacija da im izvršitelji pokucaju na vrata. Ali suštinski postojanje fantom firmi neće sprečiti, zato što se sve dešava naknadno.

– Fizičko lice treba nekako da sazna da je na njegovoj adresi nešto registrovano i da uđe u postupak. Pri registraciji preduzeća APR ne proverava da li adresa, koja je navedena kao sedište firme uopšte postoji i ako postoji po kom osnovu se koristiti. U našem sistemu smo nekada imali pravilo da se poreski identifikacioni broj (PIB) dodeljuje tek nakon što poreski inspektori izađu na teren. Ukinuto je davnih godina zbog pojednostavljenja administrativnih procedura i brže registracije firmi. To je dovelo do ovih problema koje sada imamo. Ne kažem da treba vratiti taj sistem, ali nisam siguran da će ovo što je predloženo rešiti problem fantomskih firmi – napominje Vasić.

Postojanje fantomskih preduzeća je veliki problem u našem poreskom sistemu, jer to su firme koje suštinski ne obavljaju delatnost, već su osnovni razlog njihovog osnivanja i postojanja poreske prevare. Jedna od karakteristika tih preduzeća je da su registrovana ili na nepostojećim adresama ili na adresama, koje postoje a da suštinski na njima ne obavljaju nikakvu delatnost i najčešće nemaju osnov korišćenja tog prostora.

 Fizičko lice treba nekako da sazna da je na njegovoj adresi nešto registrovano i da uđe u postupak. Pri registraciji preduzeća APR ne proverava da li adresa, koja je navedena kao sedište firme uopšte postoji i ako postoji po kom osnovu se koristi

– Bez obzira na evidentan nedostatak kapaciteta Poreske uprave, koji se pre svega ogleda u nedostatku inspektora, smatram da je neophodno razmotriti mogućnosti uvođenja obavezne preventivne kontrole pre ili neposredno nakon osnivanja. Ovakva kontrola bi bila i u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, i kao cilj bi imala ne samo kontrolu postojanja firme, već istovremeno i davanja saveta novoosnovanim privrednim subjektima na koji način da posluju u skladu sa propisima – smatra Vasić.

Obaveza registracije kao korisnik elektronske uprave

Osnivanje firme biće moguće isključivo u digitalnom obliku, 18 meseci od stupanja na snagu izmena Zakona o privrednim društvima. Dok će za šest meseci svi postupci promena i brisanja preduzeća biti mogući elektronski. Osim dosadašnje obaveze da privredno društvo registruje adresu za prijem elektronske pošte, sada je uvedena i obaveza da se registruje kao korisnik elektronske uprave.

 

 

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*