Bez reči je radnike francuskog giganta u Rumi ostavio potez na koji je fabrika Hutchinson bila primorana . Tačno 1.136 radnika u ovoj kompaniji poslato je na kolektivni odmor do 21. aprila, a 80 radnika koji su radili na određeno, dobilo je otkaz. Potvrdili su nam ovo zvanično u resornom Ministarstvu za rad i zapošljavanje.
Nezvanično, ovakvih primera u Srbiji još je sijaset, mnogi poslodavci jednostavno ne znaju šta im je činiti, jer kad strane tražnja staje i proizvodnja, a tada staje i potreba za radnicima. Tokom prvih 15 dana vanrednog stanja u Srbiji, od 16. do 31. marta, zvanično je 32 poslodavca otpustilo je svoje radnike. Naime, toliko pisanih zahteva zaposlenih je stiglo inspekciji rada zbog otkaza ugovora u radu.
Činjenica je da od početka krize sa korona virusom širom sveta svakodnevno raste broj ljudi koji ostaju bez posla. Za samo nekoliko dana u Americi je zabeleženo 6,6 miliona otkaza, u Španiji 3,5 miliona, dok je u Austriji bez posla ostalo oko pola miliona ljudi. U Srbiji se za desetak dana samo na biro prijavilo novih 2.000 radnika. Najava mera, jeste doduše, vratila mnoge na posao, ali ekonomisti predviđaju da nas tek očekuje novi udar i porast nezaposlenosti.
Od novoprijavljenih u martu, na evidenciju NSZ najveći broj je iz oblasti trgovine i ugostiteljstva. Među prvima su se na udaru našli oni koij su bili angažovani preko agencija za zapošljavanje i putem ugovora na određeno vreme. Pomenuta firma u Rumi se bavi proizvodnjom delova za automobile, industrije koja je praktično stala u celom svetu. Stao i je FIjat, prvo u Italiji, a potom i još u sedam zemalja EU, uključujući i Srbiju.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za „Blic Biznis“ da pojedini sektori zaista jesu „masakrirani“, i to ne svojom greškom, poput turizma ili ugostiteljstva koji trpe najveću štetu, ali da je većina firmi koje su trenutno u problemu bila „preoptimistična ili preinvestirana, takoreći na ivici likvidnosti“ neposredno pre pandemije.
„To je svakako poslovna strategija koja ima svoju logiku, vlasnici rizikuju da bi profitirali, ali im je ova kriza, koju niko nije mogao da predvidi, jednostavno izmakla tlo ispod nogu i sada su u problemu. Možda su neke kompanije mogle da preguraju ovaj težak period i sa nešto manje otkaza zaposlenima, ali to su odluke na koje svaki menadžment ima pravo, na osnovu svoje procene“, ističe Stevanović.
Ipak, on ocenjuje da je naša privreda pre izbijanja pandemije bila prilično zdrava i veruje da će se mnoge firme brzo oporaviti i vratiti na tržište, čim prođe vanredno stanje i budu ukinute pojedine mere, poput socijalnog distanciranja.
„Verujem da će mnogi koji u ovom periodu ostanu bez posla moći brzo da pronađu novo zaposlenje čim se smiri situacija sa korona virusom i pokrene se točak privrede, a tome će sigurno doprineti i državne mere podrške koje su prilično dobro odmerene“, zaključuje naš sagovornik.
I profesor Ljubodrag Savić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je Vlada donela dobre mere, ali da uprkos tome jedan broj ljudi neće moći da zadrži svoj posao.
„Nije to do mera Vlade već njihovi biznisi neće moći da prežive, ugroženi su. Šta vredi podrška ako ljudi ne mogu da prodaju svoju robu. Mnogima će mere pomoći neko vreme, dva-tri meseca, ali ako ovakva situacija potraje malo duže, a nema nikakve garancije da će se ubrzo završiti, teško da će svi poslodavci kojima stoji posao da zadrže radnike“, objašnjava Savić.
Bez posla 195 miliona ljudi širom sveta
Srbija nije usamljen primer, kada je reč o broju otkaza. Situacija je slična i u mnogo razvijenijim ekonomijama. Stopa nezaposlenosti u Norveškoj povećala se u martu šest puta na rekordnih 14,7 odsto, a na veliki problem u privredi naišla je i Irska. Pre dva meseca ekonomija te zemlje je „blistala“, ali je pandemija to promenila. Vlada se suočava sa deficitom od 19,6 milijardi evra, a nezaposlenost je „eksplodirala“ na više od petine radne snage, sa još gorim očekivanjima.
Ipak, u ovom talasu prednjače Sjedinjene Američke države, gde je čak 6,6 miliona ljudi ostalo bez posla, a u Španiji oko 3,5 miliona ljudi.
Međunarodna organizacija rada (MOR), telo UN, procenjuje da bi 195 miliona radnih mesta s punim radnim vremenom moglo biti izgubljeno samo u drugom ovogodišnjem kvartalu zbog izbijanja bolesti COVID-19, zbog čega su preduzeća i fabrike zatvorene širom sveta.
MOR kaže da mere potpunog ili delimičnog ograničenja kretanja ljudi pogađaju skoro 2,7 milijardi radnika ili 81 odsto globalne radne snage. Od toga je 1,25 milijardi u teško pogođenim sektorima kao što su ugostiteljstvo, proizvodnja i maloprodaja.
IZVOR:BLIC
Be the first to comment