Kako zemlje u svetu tretiraju frilensere – koje su njihove obaveze i šta dobijaju zauzvrat

Frilensere srpske institucije prepoznaju samo onda kada treba da plate porez, utisak je ove zajednice i nije daleko od istine, piše sajt Startit.

 

Kako zemlje u svetu tretiraju frilensere - koje su njihove obaveze i šta dobijaju zauzvrat

Foto: Pixabay
Za sada ih jedino prepoznaje Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, što u praksi znači da im teče radni straž i da plaćaju PIO doprinose.
U nekim zemljama su skoro deceniju na snazi regulative koje prepoznaju frilensere. Na primer na Malti su zaposleni izjednačeni s frilenserima, ako za poslodavca obavljaju sličan posao kao i njegovi standardni zaposleni. U Portugalu ne postoji potpuno izjednačenje, ali su pravno zaštićeni u smislu zabrane mobinga, diskriminacije i bezbednosti na radu.
Međutim, ono što je poslednih dana glavno pitanje, jeste koliko frilenseri plaćaju poreze u drugim državama i šta za to dobijaju. Kao nekakvi „frilens rajevi“ često su se pominjali Bugarska, Rumunija i Poljska.
Rumunija
U Rumuniji se frilenseri registruju i sa svojim poslodavcima sklapaju ugovore. To mogu da čine kroz ugovore za ovlašćeno fizičko lice, što bi kod nas bilo najsličnije obavezama koje imaju preduzetnici, ili da sklope ugovor o autorskim pravima.
Porez na dohodak frilensera u Rumuniji iznosi 16 odsto. Što se penzijskog osiguranja tiče mogu da plaćaju pun izos od 26,3 odsto, ali mogu i da plaćaju 10,5 procenta čime se njihova penzija umanjuje. Ukoliko zarađuju manje od 300 evra, mogu da izaberu da ne plaćaju to osiguranje, ali onda nemaju prava na penziju.
Zdravstveno osiguranje je drugačije rešeno i ono je obavezno. Iznosi 5,5 odsto prihoda iz prethodne godine i plaća se četiri puta godišnje.
Bugarska
Bugarska se često pominje kao zemlja u kojoj treba otvoriti firmu, jer ima najniže poreze u Evropskoj uniji. Osnivanje d.o.o. u toj zemlji je oko 150 evra, a nekoliko domaćih kompanija nude pomoć i posredništvo u tom procesu, s obzirom na to da su uslovi za pokretanje takvog pravnog lica minimalni, piše Startit.
Ono što treba da platite jeste dobit firme od 10 odsto, a toliki procenat se uzima i na lične prihode. Porez na dividende, ako odlučujete da tako povlačite novac iz firme, jeste pet odsto.
Nemačka
Nemački frilenseri ne plaćaju porez na dobit, ali plaćaju porez na dohodak (14-42 odsto), kao i PDV od 19 odsto, mada on može biti i niži u zavisnosti od usluge koju pružaju.
Što se tiče socijalnih prava poput penzije i zdravstvenog osiguranja, za to nemaju nikakve obaveze prema državi, ali nemaju ni prava, već treba da se odluče za neki od privatnih fondova. Takođe, tamošnji frilenseri ne moraju da se registruju.
Belgija 
U Belgiji frilenseri prolaze kao naši preduzetnici koji vode knjige. Porez na dohodak je 25-50 odsto u zavisnosti od visine zarade, a oni koji zarađuju više od 25.000 evra godišnje ulaze u PDV sistem, koji je 21 odsto.
Uz to postoji socijalno osiguranje od oko 22 procenta, koje se kao i u Rumuniji plaća četiri puta godišnje, a njime su pokriveni zdravstveno, penziono, ali i dečiji dodatak i osiguranje za trudnice.
Poljska 
U Poljskoj se može dogoditi da će nalogodavac plati 20 odsto poreza na usluge frilensera, što može uticati na to da umanji ugovorenu naknadu.
Način na koji se reguliše vaš rad jeste kroz dve vrste ugovora s nalogodavcem. To su ugovor o proviziji, što bio mogao da bude pandan našem ugovoru o delu, gde naplaćujete uslugu koju pružate, ili ugovor o mandatu, sličan našem ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, gde izvršavate određene dužnosti u okviru određenog radnog vremena.
Što se plaćanja doprinosa tiče, po prvom tipu ugovora ono nije obavezno, dok ih u drugom slučaju pokriva poslodavac.
Sjedinjene Američke Države 
Prema istraživanju iz prošle godine, 92 odsto frilensera u Americi ne može da uzme odmor, međutim problem sa slobodnim danima u toj zemlji imaju i stalno zaposleni. Njihova prosečna godišnja zarada za puno radno vreme, s više od tri godine iskustva je nešto preko 70.000 dolara.
Kako su sagovornici Forbsa savetovali, porezi su toliko komplikovani, kao i zakoni, da treba uzeti poreskog savetnika. Postoji porez za socijalno osiguranje i zdravstvenu zaštitu od 15,3 procenta, koje plaća frilenser. Takođe treba da platiti porez na samozapošljavanje, a on zavisi od mnogo faktora, ali ko ne može da se snađe ili ne želi da plati knjigovođu, najbolje da razreže 30 procenata, a ako niste sigurni čak i 40 odsto.
Zatim postoji porez na projektovani prihod, koji treba redovno plaćati, ali njegova visina je takođe varijabilna. U zavisnosti od grada i države, takođe mogu postojati dodatni porezi, tako da je teško napraviti jedinsveni presek toga koliko tamošnji frilenseri izdvajaju za poreze, ali to je svakako više od 30 odsto.
Ko je sve dužan da plati porez u Srbiji?
Sajt Paragraf objavio je, a portal Biznis i finansije prenosi stručni komentar u kojem se pojašnjava koja fizička lica bi trebalo da izmire svoje zakonske obaveze kako bi izbegla prekršajnu odgovornost, sa primerima kako se popunjava poreska prijava za različite vrste prihoda koje rezidentno fizičko lice ostvaruje od nerezidenata.
U tekstu stoji da je obveznik poreza na dohodak građana fizičko lice koje:
– na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili
– na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.
Nezavisno od uslova predviđenih u stavu 2. člana 7. ZPDG, rezident Republike je i fizičko lice koje je iz Republike upućeno u drugu državu radi obavljanja poslova u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike, odnosno obavljanja poslova za Republiku u međunarodnim organizacijama, u periodu obavljanja delatnosti u tom ili bilo kom drugom diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike, odnosno međunarodnoj organizaciji.
Ko su subjekti samooporezivanja?
Sve je više profesija koje zarađuju onlajn, često u inostranstvu, a žive u Srbiji. U njih spadaju i programeri, veb dizajneri, influenseri… Oni, ali i ostali koji prihoduju iz inostranstva, poput rentijera smeštaja, su takođe poreski obveznici. U našoj zemlji porezi se obračunavaju na:
1. prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, i to na:
– prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;
– kamate;
– druge prihode;
2. prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari.
Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da sâm obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.
Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza, obveznik ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Bitno je i da li su ti prihodi ostvareni iz radnog odnosa ili van njega, kao i da li ti prihodi uključuju doprinose ili ne.
Kako se podnose poreske prijave u svim ovakvim slučajevima i šta bi one sve trebalo da obuhvataju možete pročitati na sajtu Paragraf.rs.
Autor: Startit, Paragraf, Bif

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*