Kan protiv digitalne verzije festivala

Reditelji, autori filmova oduvek su vođeni idejom da svoje filmove prikazuju na velikom platnu i dele ih sa drugima na događajima poput festivala, kasnije i u bioskopima, a ne time da njihova dela završe na ekranima ajfona, tableta, laptopa – izjavio je još tokom aprila čelnik Kanskog festivala Tjeri Fremo, čiji se doskorašnji optimizam u vezi sa mogućim završetkom pandemije (iskazan u mnogim izjavama) može uporediti jedino sa optimizmom našeg doktora Nestorovića.

Gotovo je dirljivo s koliko je strasti i nade Fremo iskazivao uverenje da će virus korona nestati u maju, na tradicionalno tada sunčanom francuskom jugu i da će zato održavanje 73. Kanskog festivala biti moguće u zakazanom terminu od 12. do 23. ovog meseca. Stvarnost ga je vrlo brzo demantovala, u aprilu je čuvena festivalska palata na Kroazeti pretvorena u karantin za smeštaj kanskih beskućnika (veliki ih je broj), francuski predsednik Makron je tada najavio moguće popuštanje mera tek za 11. maj i Fremo je sa kompletnim kanskim rukovodstvom i svojom selekcionom komisijom morao da počne da radi na planu B. A taj plan, bar u ovoj fazi, nikako ne podrazumeva otkazivanje ovogodišnjeg festivalskog izdanja. Samo odlaganje, uz jasnu poruku – Kanski festival za razliku od Toronta (septembar) neće se „preseliti” na onlajn niti na bilo koju digitalnu platformu!

Fremo je tu bio izričito jasan: „Kanski festival neće krenuti virtuelnom rutom ako se on ne može održati kao fizički događaj.” I u pravu je. To bi promenilo ne samo istoriju ovog, za ceo filmski svet još najznačajnijeg festivala, već i istoriju filma kojem je jedino pravo mesto na velikom platnu. Ako se festivali ponište moraće da se smisli način prikazivanja već snimljenih filmova (na čije su nastanke autori i njihovi mnogoljudni timovi potrošili godine i godine stvaralačkog rada i mnogo novca), ali taj način nikako ne bi smeo da bude nesigurna, i improvizovana alternativa, što se masovno sugeriše na društvenim mrežama, u često žučnim debatama međunarodnih filmskih novinara i kritičara kojima je posao da premijerno gledaju filmove na festivalima i pišu o njima. Najglasniji navijači za „preseljenje” festivala na onlajn platforme su frilenseri, što je razumljivo, njihova egzistencija je sada najugroženija, ali se čak i oni slažu da digitalni festivali i digitalno takmičenje filmova neće imati mnogo smisla, čak ako i vlasnici filmskih prava dozvole prikazivanje. A to je još pod velikim znakom pitanja. Vlasnici prava na prikazivanje filma svesni su izlaganju mnogim opasnostima, a piraterija je samo jedna od njih.

Svestan da za dušu, istoriju, značaj i efikasnost Kanskog festivala digitalna forma kao model ne bi nikako mogao da funkcioniše, Tjeri Fremo u saradnji sa vlasnicima filmskih prava pokušava da pronađe rešenja, jer im je nezamislivo da se novi filmovi Vesa Andersona ili Pola Verhovena ili filmovi poput „Top Gana 2” premijerno prikazuju na ekranima telefonskih ili kompjuterskih uređaja. Jedno od tih rešenja je da svi filmovi, koje je za zvanične kanske programe već odabrala selekciona komisija, dobiju oznaku Kanskog festivala na svojoj najavnoj špici i da sa tom oznakom mogu da budu prikazani publici na velikim ekranima kada za to dođe vreme. Kan je festivalski brend broj jedan i za filmske autore i za vlasnike prava ovakva oznaka je od velikog značaja.

Sa tim se složio i čelnik Venecijanskog festivala Alberto Barbera, koji je dao svoju punu podršku Fremou, ali i obećanje da će u slučaju održavanja ovogodišnje Mostre (septembar) u znak solidarnosti rado prikazati neke od filmova sa oznakom Kanskog festivala. I Barbera je jasno i glasno protiv bilo kakve digitalne verzije Venecije. Protiv digitalnog izdanja festivala je i Karel Oh, umetnički direktor Karlovih Vari, te je zato ovogodišnje festivalsko izdanje definitivno preselio u 2021. godinu uz jasnu poruku da ako ne mogu da se gledaju na velikom platnu za koje su i snimani, filmovi odabrani za Karlove Vari neće biti prikazivani na digitalnim platformama.

I dok je ceo svet još u zdravstvenoj neizvesnosti, a dogovori o otvaranju granica i kretanju ljudi  na dugom štapu kansko rukovodstvo i selekciona komisija gledaće prijavljene filmove do sredine juna i pomno pratiti situaciju. U međuvremenu potpuno su otkazani paralelni, nezvanični i autonomni programi „Petnaest dana autora”, „Nedelja kritike” i „Acid”, dok je industrijski deo zvaničnog Kana – čuveni Marše (filmska pijaca) kupcima i prodavcima filmova uz novčanu akreditaciju i lične šifre omogućio gledanje filmova na zaštićenoj platformi samog festivala i uobičajenu trgovinu.

Početkom maja rodila se i nova inicijativa zvana „Globalni virtuelni filmski festival” čiji je domaćin Jutjub. Na ovom festivalu u doba izolacije prikazivali bi se filmovi odabrani za festivale koji su otkazani ili odloženi. Najavljuje se besplatno prikazivanje, ali će svaki korisnik morati da uplati novčani iznos kao donaciju koja bi pomogla Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i lokalnim zajednicama oporavak od kovida 19. Inicijator ovog projekta je „New York Tribeca Enterprises”, festival bi se održao pod sloganom „Mi smo jedan fest” i već se prijavilo 20 partnera. Među njima i Sandens, Trajbeka, Sarajevo film festival, Ansi, London, Lokarno, Makao i mnogi drugi. Zvanični Kan nije. Barem ne za sada. Lideri Kanskog festivala i vlasnici prava još se bore i pronalaze načine da zadrže film na velikom platnu. U tome, srećom, imaju sve veću podršku.

IZVOR:POLITIKA